Српски сион

О гр . 656.

»СРПСКИ СЕОН."

вр . 39.

Голготи. Истина, присуствовали су, али само зато, да исмеју Христа. Ко пак побожно присуствује св. богослужењу као што присуствоваше смрти Христовој пресвета Богородица, св. Јован и Марија Магдалина, тај ће из ње највеће користи имати. Ево, браћо, сад вам се опет на употребу предаје ваш храм, тако украшен и велељепан, да се у њему и са естетичног гледишта свака хришћанска душа само наслађавати може. Ђаконском саслужбом увеличана умилна елужба и узорита ревност честитога пастира вашег, узвишена служба и права очинска љубав, којом нас љубљени архииастир наш свагда нредусрета, привлачила би куд и камо већма многе верне других општина у оваки храм, каквог они због сиромаштва не могу имати. Па зато употребљујте дани вам талант савесно, а не закопајте га, па ће вам стоструку корист донети. А ти троносани храме! као што си се ти сада обновио, обнови и верне твоје већом љубављу спрам тебе, ули им више хришћанске ревности спрам посећивања, твога; буди нам темељ лепше будућности у овом крају, и храм веће побожности — сличне оној, којом су те иретди наши тако дивно саградили и којом је велика фундаторка Ана Николићка омогућила, да се у нов сјај обучеш, да будеш достојан дом онога, који у теби вазда пребива. Узноси у све векове у небесне висине на подножје престола Свевишњега хвалу и славу твоје деце, као данас, и буди нам вазда ра садником оне љубави, који треба један друтог да љубимо, да би једном мишљу могли исповедати Оца и Сина и Светога Духа, јединосушну и неразделну Тројицу. Амин.

Преглед црквених уредаба о еветим тајнама. С руског превео и попунио: Ст. С. Илкић. (Наставак.) При избору личности за свештенство, Црква прописује да се обрати помна пажња и на спољашње околности односних особа. То чини Црква из разлога, што се у животним околностима једнога човека веома јасно испољавају његове моралне особине, које могу ићи или не ићи у прилог, да се дотични постави за

свештеника, као што се у дотичним околностима често може наћи и више или мање сигурно јемство, да ће дотични достојно послужити Цркви и њезиним интересима; сем тога јавни друштвени и приватни живот појединаца, већ сам по себи може да стоји под утецајем таквих околности, које и ако не вређају личне особине дотичнога, ипак не одговарају канонским условима, који се траже при избору лпчности за свештенство. На основу тога још су у апостолска времена донесена правила, да робовк — у тадањем смислу друштвенога поретка не могу бити примљени у клир пре, но што их господари ослободе (апост. прав. 82); људи који се налазе у војничкој или грађанској служби — док не напусте дотичне своје службе (апост. прав. 81. 83). Изузев наведене случајеве, дозвољава Црква у смислу донесених правила васељенских сабора, да се у клир примају досто.јни људи, без обзира на то каквом положају или друштвеном слоју они припадају; такође прописује и то, да се примање у клир не може ограничити само духовним сталежом, те да се не може установити пасљедни свештенички сталеж. Шести васељенеки сабор говори у том погледу ово: „Пошто смо дознали, да се у Јерменској области само они у клир примају, који су из свешгенога рода, чиме дотични који тако поступају, показују да сљеде јудејским обичајима; — установљујемо, да од сада они, који хоће некога да у клир ириме, не треба да се осврћу на род онога, кога постављају, него, испитавши да ли су дотични достојни да према одредбама које су изложене у светим правилима, буду примљени у клир, нека их за црквену службу иостављају, потицали они од првдака свештеника, или не" ("VI. вас. пр. 23). Гледе пак оних који се постављају за свештенике из грађанскога звања, донесено ,је засебно правило на Сардикском сабору, које је потврђено шестим васељенским сабором и гласи: „Мора се најтачније и најмарљиви.је пазити, да, кад се какав богати или учени из грађанскога звања нађе достојним заепископа, не треба таквога постављати дотле, док није гасвим прешао с-лужбу и чтеца, и ђакона, и презвитера, како би прелазећи сваки поједини степен, ако се достојним покаже, могао поступно иодигнути се на, висину епископства. И за сваки степен чина мора бити свакако остављена не мала трајност времена, да се