Српски сион

О тр . 678.

.СРПСКИ

СИОН."

Бр. 40.

којкх се, осем већ спомепутога у пређ. броју, спомнњу овде нарочито овп. После више отписа кр. влада и Љегове Светости зштрополита-патријарха допесене су одлуке на допрсе односно на молбе школскога савета, које се у главном односе на г-јпкке учитејвске и учитељичке и више девојачке школс у Сомбору, Пакрацу, Карловцу, Новом Саду и Панчеву. — Допесене су потребне одлуке, које се односе на градњу фондовске зграде у Карловдпма, епископске резиденције у Новом Саду, епископскога здања (летњиковца) у Сентандреји као и па оправке епископске резиденције у Вршцу и Темншвару, најносле манастира Вазијаша у епархији вршачкој и манастира Бођана у епархији бачкој.Решени су многобројни поднесци фондовскога фискалата, од којих се највећи број односи на молбенице фондовских дужника, који желе да получе дозволу за бестеретан отпис нарочито продатих парцела, које сачињавају део зајмовне хипотеке. Донесеио је више одлука у предмету подарења арипомоЛи из јерархијсксг фоида као и у погледу обустављања издавања таквих припомоћи, где је нестало законскога темеља за издавање припомоћи. — Уилаћивање улога и тодишњих прилога у мировински фонд за удовице и сироту децу сри. ■арав. свештенства у опсегу српске митрополије карловачке показује се уредиије но до сад; али ипак пису још одговорили сви свештеници (нарочито старији) својим дужностима, услед чегајебио принуђен саборски одбор, да и овога пута нареди, да се дуг од немарних чланова истера административном оврхом. Код овога фонда имамо нарочито истаћи одлуку саборског одбора, којом је услед нодиеска једнога свештеника еиархије горњо карло вачке изречено, да §. 9. уредбе о овом фонду не прави разлике да ли је новоизабрани парох или иротопрезвитер члан овога фонда или не, него абсолутно налаже, да су новоизабрани пароси и про■ тоирезвитери дужни једаред за свагда као прилог уплатити у овај фопд 10 односно 50 форинти а. вр. — разуме се, ако су изабрапи после ступања у живот уредбе о овом мировинском фонду. Ирема овои мора илатити речепу пристојбу онај свештеник, који је после ступања ове уредбе у живот новоизабран за иароха односпо за протоирезвитера ма не био иначе члан истога фонда (види §. 11 - исте уредбе). — У овој седници нрегледапе су сведоцбе иитџмаца разних стгтендајских заклада, неки питомци су промакнути у више разреде а упражњена места су поиуњена и то овако: у стипендијекој заклади Петра БожиИа на једио упражњено место са

стипендијом од год. 300 круна изабран је Стојан Јакшић богослов; у стипендијској заклади Петра ВојновиКа, Милице Макспмовићеве и Рахиле Ђорђевићеве изабран је на месго за сроднике ригорозант права Гига Араницки за школску годину 1901/2, на место за ученике из Ст. Бечеја Никола Кириловић ученик грађанске школе, и на место за учепике из Карловаца Милош Савић ученик VI. гимп. раз реда уједно и сродник свака стипендија износи годишње 600 круна; из нар. цркв. клирикално■ школског фонда подељено је 50 богословских стипендија, свака у износу од годшпњих 240 круна од ових 26 стипендија за епархије горњо-карловачку и пакрачку, а 24 за архидијецезу и остале епархије; у стипендијској заклади Михајла ДајиЛа расписаће се стечај ради попуњења једнога питомачког места од год. 400 круна, које је услед осгавке једног питомца сродника остало упражњено; у стинендијској заклади Хариша-ПетровиИ на 2 питомачка места за трговачку струку изабрани су Стеван Тобулић из Мохача и Јован Сапунџић из Карловца, обојица ученици трговачке школе; уједпо је одлучено, да се у овој заклади умножи број питомачких места са по једним и то за струку обртничку и за струку економску са почетком школске године 1902/3.; у стипендијској заклади Ђорђа пл. Сервијскога промакнути су из другога у први стипендијски разред Душан Бабић и Живојин Војновић, из трећега у други стинендијски разред Стојан Крбавац, Душан Ђурђев и Владимир Жакић, најпосле су изабрани за питомце трећега стипенд. разреда: Коста Стајић, Мирко Косиер, Милош Илијћ, Михајло Бранковић Живко Петровић и Вељко Петровић; осем тога стављене су у течај стииендије таким питомцима, које је изабрала било Љегова Светост, било пак школски савет. — Донуне инвентара о нар цркв. коренитом иметку за год. 1900. приспеле су од свих епархија са малим изузетком у целини, у колико пак нису, учињено .је расположење, да се што пре поднесу. — Саборски одбор је и овом приликом учинио сходно расноложење, да свештеници, који су у заостатку са и лаЛањем еквивалента и иореза за актуалие иарохијске сесије , свој дуг што пре подмире. — Представке повосадске и сомборске црквепе оншгипе, да се и од 1. јануара 1902. издају односне припомоћи из клирикално-школскога фонда ради издржав&ња виших девојачких школа тамошњих предузеће се ради мерпторног решења заједно са сличиом представком панчевачке цркв. општипе у децембарској седницп приликом установљавања нар. цркв. автономиог прорачуиа за 1902.