Српски сион

В р . 40

„СРИСКИ

СИОН. а

С тј *. 677

11., о деморалисању свештенства изнуђавањем „повереница" ; 12., о неким „злодусима"; 13., о томе, да се „неће" да сазове епархијска скупштина итд. Да, нека шо учини „Србобран." А док то и тако не учини, дотле ће његово поменуто писање са оваким потворама бити — деморалисање и терорисање и народа и свештенства. А у резиденцији Г. Карловалке дијецезе тога нема. Тамо је начело и звезда водиља: ред у цркви, дисцинлина у свештенству, закон и правда у управи и суђењу, рад у дужности — све у славу српске православне цркве и народа. Осим „Србобранових" малконтената — свештенство томе начелу служи и за том звездом иде. И зато ће одолети терору и остаће здраво поред свег деморализаторства Орбобранова. А дао му Бог снаге, да од свега тога сачува и народ свој, да не узмора туђу несавесност плаћати после — и сво.јом главом. —Ћ И з ј а в а. Потписано православно српско свештенство протопрезвитерата Будаштанског цијеиећи у велико рад и поступак Љигова Високопреосвештенсгва, Госнодина Епископа-Дијецезана свога Михаила ГрујиКа, као и рад Епарх. Управе Горњокарловачке, из властите побуде једнодушно осуђује неистините и неосноване нападаје неких српских политичких листова, уирављене на нашег доброг, енергичног, ревног и умног Архипастира, Високонреосвећеног Госиодина владику Михаила, као и на Епарх. Управу Горњокарловачку, — те изјављује, да се поноси дичним својим Епископом-Дијецезаном, Високопреосвећеним Господином Михаилом, и да у свему одобрава рад његов као и рад Епарх. Управе Горњокарловачке. Стога — поводом ове изјаве — наравно да отиада она неистина, изражена у једиом од тих листова: „да је свештенство незадовољно". јер ево ми иотписани не снадамо ме!;у те „незадовољнике", већ смо шта више сасвим задовољни, да можемо чиста срца и мирне душе сваком отворено рећи: „Такокк н<шх подоБдета ДцхТерж!" Слава и хвала ВисокопреосвећеномГосподину Епископу Михаилу Грујићу! ВојпиЛ, 8. септембра 1901. Њњатије МалобабиИ окружни прота, Душан

Малобаби% парох Коларићки, 1'адиво] МилиИ парох Крстињски, Никола МаисшоровиЛ па рох Вељунски, Мојсије Сараиа парох Скрадски, Филии ПаиЛ парох Благајски, Ј. МилојевиК админ. парох. у Требињи, јереј Ђладимир ЋераииЛ админ. парох. Радовичке и привр. Бухачки, Јово МаЏрчиЛ парох Тушиловићки, Михаило КнежевиЛ царох Горњо-Будачки, прото Мојо Мајсторовив. парох Клокочки, Никола РадмановиИ парох Слушнички, Данило КнежевиЛ парох Доњо-Будачки, Симо ЈаковиЛ парох, Лончар парох Перјасички.

И з ј а в а Да не би клеветници високе личности узор Архијереја нашега Михаила, видећи, да у записнику протопресвитерског збора вилићкога — штампаном у бр. 39, „Срцскога Сиона" о мени спомена нема, помислили, да се с њима слажем, изјављујем овим, да би се љуто иреварили, јер Радошевић Никола неће се огријешити о савест своју, која му с једне стране пред очима држи дужну послушност и оданост према своме духовном поглавици, а с друге стране не да му затајити усхићене благодарности Богу на Његову дару и цркви нашој српско иравославној Архијереја какав јој „подокдетх," и побожном нашем народу српском мудрога и доброга Архипастира у личности ЕВегова Високопресвештенства Господина Епископа Михаила! Толико ми срце моје каже; да што умањим, бојим се, да бих се огријешио! Гореспоменути записник дакле нотписујем и ја! Што ннјесам сноменут у записнику, биће сигурно, да је моја оправдана испричница касно стигла, јер је послата 11. сецтембра, а збор је држан 12. септембра. Сењ 3. октобра 1901. Никола РадошевиЛ парох.

Ј1ИСТАК. Белепше из црквено-школског и просветиог живота. У Митрополији Нарловачиој. (Саборски Одбор) одржао је, као што смо већ јавили, своје јесење седнице 25—28. септембра о. г. Овом пршшком је решено бливу 700 иредмета, од