Српски сион

да је живрпис на њој „лијеи и вјештачки", према чему можемо сликара њенога Димитрија међу вештаке убројити. 1<Х1У. Поп Страхиња из Будимља, зограф. (1591. год.) Ово је до данас најстарији сликар међу сликарима, чија сам имена ја ирикупио. Живоиисао је храм св. Арханђела на Тари год. 1591. Нагађа се ; да је он могао живописати и цркиу манастира Озрена у Босни или целу или деломично, а то да је било год. 1609. (Босан. Херц. Источник 1893. св. 4. и 5. стр. 173.). Осек. Л. БогдамовиЛ. Јован (Јоца) Иеајловић, живопиеац. Рођен у Даљу 1803. год. умро у Старом Стаиару 1885. г. Свршио је Сомборску препарандију под славним учитељем Димитријом Исајловићем, рођеним стрицом сво.јим. Учитељевао је у Срему 3 године, одакле оде у Беч на сликарску академију год. 1837. У Бечу је провео 4 године. —- Сликао је цркву у Белом Брду, Буковару, манастиру Ораховици (који му дугује и дан данас 600 ф.) у Србији: Градишгу, и у тој околини два манастира, осим тога живописао је многе литије, барјаке, слика и икона као и камените крстове на сред иијаце у Сомбору и Сгапару. Под патријархом Маширевићем био је у Карловци 5 год., као љубимац патријархов, и ту је мање више све знамените Србе онога доба сликао и многе грађане Карповачке. После је путовао по Србији за време књаза Михаила и сликао је овога и књагињу Јулију. — После тог вратио се у Војводину где је по свим већим српским местима као: Темишвару, Меленци, Сомбору, Новом Саду, Буковару, Осеку и т. д., цртао већином портрете. Говорио је више страних језика, руски, француски и немачки. Саопштио Ст. Стапарац. Адам Чиплић. Читајући списак и живопис српских сликара у вашем цењеном листу, држим, да би велику непраду учинио српској уметности, када и г. Адама Чиплића не би уврстио у ред наших млађих бољих сликара. Адам Чиплић родио се у Ст. Бечеју, свршио је шест гимназијских

разреда у Новом Саду, за тим препарандију у Сомбору. Још као гимназиста показивао је особиту вољу за музику и сликарство. Био је учитељ у више места и у свима тим местима многа је побожна српска кућа украшена његовим лепим радовима. Данас се налази као учитељ у Ст. Бечеју, и норед свога учитељског рада бави се озбиљно и сликарством. Ретко је место у околини, а да не ћете наћи у њему по који леп рад г. Адама Чиплића. Ја сам видео више његових лепих радова и не знам чему више да се дивим, да ли оним дивним ниансама у бојама или оној сигурној цртачкој руци, којом израђује своје типове. Адам Чиплић је самоук сликар, али лајик човек на његовим сликама не може то приметити. Потпуно стручно око треба, да на његовим радовима примети оскудицу стручног образоваља. Поред свога сликарскога дара Адам Чиплић је скроз и скроз и песничка душа сајаком маштом, те тиме више наде имамо, да ће он временом и нашој широј публици познат бити. Ми са своје стране желимо, да чврстом вољом и даље негује свој лепи дар, а време ће показати, да смо ми имали право. ћ.—

И з ј а в а. Поводом нападаја, који су учестали у некојим политичким листовима српским против Високопреосвештенога Господина Епископа нашега Михаила , и у којима се представља родољубиви и у истину православни, умни и ревносни Архипастир наш као деспот, који са својом тобоже незаконитом конзисторијом самовољно равна и управља своју дијецезу, а против „најбољих свештеника" ове Епархије наређује дисциплинарне истраге — и да је цијело свештенство горњокарловачке дијецезе са својим Епискоиом незадовољно —, потписано свештенсгво протопрезвитерата Плашчанског овим свечано изјављује, да ни један од нас не снада у ред незадовољника, него сви са благодарношћу признајемо свестрани напредак и ред, који је десетогодишњим неуморним ревновањем постигнут у управи црквеној наше дијецезе. Даље нотнисани свештеници, нризнавајући ревно настојање, родољубиви труд и неуморни рад. који у свим гранама црквене управе унапређује Дијецеау нашу, изјављују овијем Бисокопреосвештеном Господину Епискону нашеи,