Српски сион

В р . 41.

„ОРПСКИ СИОН/

С! тр . В95

најоданију приврженост, љубав и повјерење, са топлом жељом, да наад свемогући Бог поживи нашега Високонреосвештенога Господина Епископа Михаила, на многаја љета. Свештенство протопрезвитерата Плашчанскога, мјесеца септембра 1901. Протојереј Јован ВукелиИ с. р. адм. протопрезв. Јован ВукелиЛ с. р. парох Дубравски, Милушин ВукелиЛ с. р. парох Огулински, Илија Комадипа с. р. парох Муњавски, Јово РајачиЛ с. р. пар. адм. Илашчански, Дамаскин ПродановиЛ с. р. парох адм. Јасенички, Ђуро КосановиК с. р. парох Тржићки, Јован РадмановиЛ с. р. парох Садиловачки, Гедеон Мамула парох адм. Мочилски, Драгушнн Шарац с. р. парох Машвински.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Н>егова Оветоот), преузЕишени господин патријарх Георгије БранковиЛ, отпутовао је у прошлу среду у Вудимпешту, у пратњи архимандрита и професора Богословије г. дра Георгија Летића. (Школски Савет) сазван је у своју седницу за 20. октобар (2. новембар) о. г. (Сједница Епархијског Школског Одбора Пакрачкога) одрагана је дана 2. (15.) октобра о. г. под предсједањем Љеговог Високопреосвештеиства Дијецезалног Епископа Господина Мирона. По уруџбеиом заииспику било је за ту сједницу 24 подмеска на које је донесено 19 одлука. Као важније спомињемо: према отпису виеокославног Школског Савјета ножурен је предмет гледе отварања српске вјероисповједне школе у Даровару, за коју главни дароватељ г. Исидор Добровић до данас није своме г. 1897. даном обећању потпуно удовољио, т. ј. годишње нрилоге своје за уздржавање исте школе положио и осигурао ; даље позван је школски одбор у Беловару да школски врт даде обделавати, како би се деца вртарству и воћарству обучавати могла. — Урученје декрет гђци Јелени Паинковићевој, српској народној учитељици у Загребу. — Позвана је црквена општина у С., да списе школске закладе пок. Јов. Хорваћанина поднесе. — Одобрен је рачун старатељства интерната српске учитељске школе у Пакрацу гледе наушала за издржавање интерната за школску годину 1900/1. — На предлог истог ста-

ратељства подијељен је бесплатан стан у интернату 56-ци нриправника, двојица су примљена уз мјесечиу отштету од 6 круна, а шееторица уз отштету од 2 круне. — Узет је на знање извјештај истог старатељства о раду у школској 1900/1. г. и на предлог истог одобрени су неки потребни оправци. — На молбу управе срнске учитељске школе у Пакрацу одобрена набава 6 столица, 1 орман и умиваоник. — Узет је на повољно знање исказ о владању и напретку кнтерниста у другом полгодију 1900/1. г. Узет је на повољно знање извештај г. Николе Шумоње, замјеника школског надзорника о ирегледаним овоподручним вјероисповједним школама и поднесен извјештај високославном Митрополијоком Школском Савјету. — Потврђен је избор Лазара Кекића за српског народног учитеља у Загребу. Разне белешке. (| ПроФ. И. Ланген). Један за другим силазе са историјске позорнице прваци и вође старокатолицизма, славни заточници црквене историјске истине на Западу. 6./19. Јуиа т. г. умро је познати учењак, старокатолички професор И. Ланген, једномишљеник Делингера, Гајкенса, Гајша и др. вођа тарокатоличког покрета. Годио се г. 1837, а универзитетске науке довршио 1859. г. Неустрашиво је проповедао старокатолицизам како рзчју, тако и делима својим, међу којима нрво место заузима „Историја папства до VIII. века." У овој књизи изнео је Ланген постепени процес развића папског самовлашћа, који је достигао своју кулминацију у Ватиканском догмату о паиској непогрешивости. Из чистог уверења придружио се он 1870. т. опозицији против Ватиканског догмата; ностао је један од најзнаменитијих преставника старокатолицизма и до последњег момента свога живота борио се он за црквену истину у својим миогобројиим чланцима, који су већим делом угледали света у духовном журналу, кота издаје у Берну чувени ироф. Мишо Покој му души! (Религиозна конгрегација „Доброга Пастира" у Паризу). Под именом „Доброга Пастира" — ,,Ге Воп Гаа1еиг" — позната је у Француској једна од највећих и најбогатијих „недозвољених" асенских религиозних конгрегација, која, осим Париза, има у Нанси-у и другим главним местима своја оделења. Скандалозне ствари, које се догађају у крилу те конгрегације, изнео је архиепископ Нански Туринас. Он је показао, да се под видом поправке палих женскнња чине најнечувеније експлоатације; да тамо сжештено особље мучи паклене муке. 50^ умре,