Српски сион

С тр Л32. „СРИОКИ ОИОЈ^ Б р. 44.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Правоелавна грчка црквена општина у Брашову (Кгоп81а <И.) Написао: Јереј Стеван Чампраг конз. бележник будимски. (Наставак.) Од тог доба ствар је скоро 10 година лежала петакнута и тек 1881. год. услед пожуривања обе странке поново је дошла у министарству на дневни ред, те је министар ТреФорт у име РБеговог Величанства дана 20. Фебруара 1881. г. иод бр. 371. издао следећу наредбу: 1. Да се у цркви наизменце једне недеље грчки, друге пак румунски има служити; 2. да се из прихода Фундација грчке цркве има издржавати и један румунски свегатеник, чија нлата има бити једнака са платом грчког свештеника; 3. руковање цркв. школским и другим општипским иметком новерава се за будуће једном одбору од 8 лица, од ко.јих 4 имају биги Грци а четири Румуни, под нредседништвом владиног повереника, кога ће мииистар богочасти ијавне наставе именовати. Овом наредбом која је такођер само привремена била, добили су Румуни све, што су икада с-амо желети могли. А да је иста заиста привремена бнла, то се види отуда, што је ЕБегово Величанство приликом потврде те наредбе изразило своју одлучну жељу, да му се ради коначног решења овога спора једном већ изради и поднесе подробан законски иредлог. Овом и ако привременом, али ипак наредбом, не могоше се Грци ни услед мало доцније донесеног XXV. зак. чл. од 1881. г. помирити, и ако овај зак. чланак — који је баш са обзиром на борбу брашовске цркв. општине око очувања иметка свог донесен — одређује, да се 9. §. IX. зак. чл. од г. 1868. на брашовску грчку цркву и цркв. општину односи, и већ тиме изкључује сваку сумњу, да је брашовска грчка црква св. Тројице грчка национална, . а не обична православна — грчко-источна. Евентуалне правне носледице споменуте паредбе — и ако се општина њезиним одређењима најодлучније противила, те не

хтеде ући ни у одбор, који 3. тачка исте наредбе одређује, те се исти образовао са Румунима, Сасима (басћзеп) и Мађарима — јако бацише у бригу грчку општину с тога, што се бојала, да ће знатан део Фундација, које су само тако основане, да их ужива грчка општина дотле, док буде свој национални карактер одржала — на вечита времена за цркву св. Тројице односно у опште за Брашово изгубити; а друго стога, што се положај парбећих странака услед последње наредбе у ногледу подизања парнице, на коју је 1. §. ХХУ. зак. чл. од г. 1881. незадовољну странку упутио на штету Грка променуо, у колико су сада они морали отпочети парницу и у истој као тужитељи Фунгирати, а ие обратно, као што би природно било. Ошптина није хтела учествовати у раду споменутога одбора — који је за протузаконит држала — с тога, јер се држала оне истине, по којој се оно нраво, кога се сами одричемо, више не може натраг добити, те је са иметком ове општине тај мешовити одбор без Грка нуних шест година руковао. Међутим општина је ради очувања својих автономних нрава и Фундација у смислу XXV. зак. чл. од г. 1881. ступила против Румуна на редован нут нарнице, која се г. 1887. пресудом кр. курије од 26. маја бр. 1100Ј87. у корист Грка окоичала. Пресудом том изречено је: да је нравославна црква св. Тројице у Брашову не обична, већ грчко-национална православна црква; да се у њој богослужење, док год једног Грка у Брашову буде, има грчки обдржавати; да она са свима њезиним Фундацијама припада искључиво Грцима, који и одселе као и до сада могу са истима у смислу кр. рескрипта од 1796. г. руковати; нарничке трошкове да имају обе странке сносити, а Румуни односно постојећи мешовити управни одбор да има за 14 дана предати Грцима цело цркв. ошнтинско и школско имање као и општинску управу, коју су Грци у последње време силом околности сами напустили. Грчка црква сазидана је 1787 год. и видели смо, да је одмах те године насту^ гшла борба између самих Грка, а после кад