Српски сион

Б р . 44.

„ОРШЛШ сжов. 1

ш. ш.

са мањом кад већом иптепзивношћу, ади т. {). без престапка вођена је иста са Румунима и тек 1887. дакле унраво после 100 година је окончана. Румуни су били утучени са исходом ове парнице једно стога, што су сада за сва времена изгубили чак и наду, да ће икада имати каквог дела од великог иметка богате грчке општине, а друго с тога, што их је та парница око 60.000 Фор. стала. Још 1857. г. грчкој цркви силом пристављени румунски свешгеник Бартоломеј Бајулеску мораде наиустити своје место на грчкој иарохији и буде нремештен на румунску парохију у унуграшњој вароши ири цркпи „Успенија нресв. Богородице." Митрополит у огорчењу своме што се себичњачки планови његови са брашовском грчком црквом на вечита времена осујетише, чекао је само згодну прилику, па да се Грцима освети. Та ирилика је скорим и наступила 1891. г., када је грчки свештеник Доситеј Георгијос умро. На место његово доведеном архимандриту Сакопу- ' лосу — сада митроиолиту у Македонији, не хтеде дати дозволу и благослов свој, да може нрн грчкој цркви у Брашову као нарох богослужити и душепонечитељске дужности вршити. Грци једва дочекаше ово, које им се указаше за згодну прилику, да се из заједнице но њих до сада врло опасне митрополије румунске излуче и нрикључе једној прав. срп. епископији, која по њих и због удаљености и због сасвим одељеног развића никако није могла опасна бити. У почетку хтедоше се прикључиги правосл. српској епископији темишварској као најближој, али ипак на савет вис. министарства богочасти и јавне наставе и стога што је комуникација између Брашова и Будима најбоља и најбржа и напослетку што је блаженопочивши енискон будимски Арсеније Стојковић депутацију грчке општине врло лено примио, решише се, да се прав. сри. епископији будимсксј прикључе. Бис. кр. уг. манистарство богочасти и јавне наставе отписом евојим од 24. септембра 1891. године под бр. 41. 103 преко великог жупана брашовског извештава већ грчку онштииу, да ју је Његово Беличанство прев.

отписом својим од 8. септембра 1891. год. 1П с1о§та11С18, ерћИиаШшз е! ТнарНпагШив под непосредну јурисдикцију епископа дијецезана будимског ставио. И од тога доба спада та опшгина у будимску епархију и под јурисдикцију еиископа дијецезана, односно епархијске конзисторије будимске. 1887. или боље рећи 1891, годином је наступио у тој општини прави мир, који би потребан био за даље развијање цркв. општинског живот.1. Од тога времена дела та општина сасвим самостално; духовна власт до сада није ни водила своје право надзора над тамошњом црквом, свештеницима и свему ономе, што у област догматичких, дисциплинарних и чнсто духовних предмета спада, само је епископ дијецезан свагда на нразник рођења Христовог слао јој свој архијерејски благослов и поздрав и у два маха поделио је благослов и дозволу из св. Горе доведеним свештеницима архимандритима, да могу своје ново парох. место наступити. С те стране — која је до 1891. год. слободан развитак те оиштине мање више пречила, могла би се она сада слободно развијати, само што су се у том времену и иоједине породице у тој општини јако разредиле, а многе које иселењем, које пак изумирањем са свим нестале, те нема материјала, којим би се могло у онштину јачега живота улити. Бидели смо, да је 1786. г., када су Грци молили дозволу од магистрата за зидање цркве и када је магистрат дао пописати грчке душе — свега 245 душа било, а данас има тек 24 породице са свега 54 душе; на кад одрачунамо две учитељске породице са 5 —10 душа, који се и не урачунавају у тамошње Грке, јер се спрам њих заиста свагда као према страним ноступа, а не као члановима онштине, — онда остаје само 44 душе. Тек три породице имају свога иодмлатка, а остале се састоје или из самаца, удовица или из старих девојака или је мушке им деце занимање таково, да се никада више не ће у Брашово вратити односно тамо стално настанити. Већина онштинара у врло новољним материјалним нриликама живи. По чувењу не један од њих поседује иметка у вредности од 1,000.000 круна. Главе појединих но-