Српски сион

С тр . 752.

„СРПСКИ

СИОН."

вр . 45.

тело није морила глад, мучила жеђ, њега није ■ ломила ни кр'ала никаква беда и невоља. Али ипак, дође време, те „ умрије и богати, и — закотше га, и њега не „однесоше анђели у наручје Аврамово", он је доспео по смрти у живот мука и страдања. Мучећи муке паклене богаташ „подиже очи своје и угледа из далека Аврама и Лазара у иа/ручју његову " те „ иовика: оче Квраме, смилуј се на мене и иошљи ми ЈГазара нека умочи у воду врх од ирсша својсга и да ми расхлади језикј јер се мучим у овоме иламену. и Сада богаташ осећа муке од пламена, сада би му Лазар врло велико добро учинио, да му само са врхом нрста у воду умоченим, „језик расхладиа када је на земљи болно тело ЈГазарево мучио пламен жеђи и глади, и када га је Лазар молио, да му глад ма и мрвидом једном утоли, да му жеђ и само капцом воде угаси — богаташ му тада тога учинити не хтеде, нити је дозволио слугама својима, да му то учине. Но Аврам одговори богаташу: „ Синко! оиомени се, да си ти иримио добра своја у живошу своме, и Лазар оиеш зла; а сад се он шјеши, а ши се мучиш. л Аврам, дакле, вели богаташу: синко! сети се, како си у животу свом мислио и говорио, и шта си желио. Док си на земљи био, ти си држао и говорио, да је земаљски живот све и сва, и желио си, да ти је само на земљи уживати сва блага и све радости, јер после смрти ни онако ништа нема. На што си желио, то си и добио, то си имао: уживао си на земљи све, што се онде уживати могло; а сад трпиш, сад сносиш оно, у што на земљи ниси веровао, сад мучиш муке, за које си веровао и говорио, да и не постоје. — Сиромашак Лазар пак, он је веровао, да земаљски живот није све, и да ће сваки човек примити и морати издржати оно. шго је заслужио, добро или зло, ако не на земљи, а оно после смрти, у другом животу. Верујући то, он је желио, да му само у том другом, загробном животу буде добро, а на земљи — како му било. На земљи се мучио и патио, право је да сад овде ужива. Знајући, да ни браћа његова не верују у загробни живот, и да се и они, баш као и он што је, само о томе брину и старају, како ће земаљски живот што боље, што угодније нровести, богаташ настави: „ молим ше дакле,

оче, да га иошљеш куЛи оца мојега, јер имам иеш бра~Ке: нека им иосвједочи, да не би и они дошли на ово мјесшо мучења и . Кад се већ сам не може онростити, па ни ублажити мука иаклених, богаташу би у неколико олакшано било, да бар браћу своју у мукама крај себе не гледа, с тога моли Аврама, да пошље Лазара „кући оца" његова, те нека посведочи браћи његовој, да доиста има други, загробни живот, и да се у томе животу они, који нису мудро и разумно овај земаљски живот унотребили, који се нису добрим делима обогатили, онде грдно муче и пате. Но Аврам одговори богаташу: није нужно да иде Лазар кући оца твога и да сведочи браћи твојој; „ имају они Мојсија и пророке, нека их слугиају". Аврам вели богаташу, да књиге, да „Мојсије и иророци сведоче" свима и свакоме, да има друга загробна живота, и уче свакога, шта му ваља чинити, па да не „дође на место мучења." С тога сваки, па дакле и браћа његова „нека слушају само Мојсија и пророке", па нека се не боје „места мучења." „Не, оче Авраме /" — уиаде у реч богаташ — „ него ако им дође ко из мртвијех, иокајаЛе се. и Имају браћа моја књиге — вели богаташ, знају браћа моја за Мојсија и пророке, баш као што сам и ја књиге имао и за Мојси.ја и пророке знао; али не верују браћа моја књигама, не слушају браћа моја Мојсија и пророка, баш као што и сам нисам веровао, нисам слушао; него кад би когод из гроба устао, кад би когод од мртвих, људима све оно посведочио, о чем књиге, о чем Мојсије и пророци говоре, поверовали би, покајали би се. На што ће Аврам закључити разговор, односно на те речи оних људи, који сумњају, који не веру.ју у други загробни живот Христос ће завршити причу једном дивном, божанском истином: „ Ако не слушају Мојсија и иророка, да ко и из мршвих устане — не ~&е вјеровати. и Ето, љуб. моји, то вам Је прича та, тако гласи данашње св. Јеванђеље. Љуб. моји! И данас има људи, који не ве РУЈУ У жквот после смрти, иза гроба. И данас ћете чути, како по неки вели: е нема ту ништа, овај је живот све и сва, да је мени само на овом свету, у овом животу, а на оном — како ми било; и данас има људи, који