Српски сион

В р . 45.

сион.«

Отр. 753.

веле: ко је устао пз гроба, да каже, има ли друга живота; ко је дошао са оног света, да рекне, како је онде. Ако је, љуб. моји, богаташ данашњег св. Јеванђеља заједно са браћом својом грешио, што није веровао књигама, што није слушао Мојсија и пророка: то колико више греше данас они људи, који не само да не верују старозаветним књигама, него ни св. Јеванђељу, који не слушају не само Мојсија и пророкб,, него ни самога Христа, Божјега Сина, који је са неба сишао и који нам о другоме животу говорити и сведочити може, и коме би ми веровати не само могли, него и морали!? Ти људи, баш као и богаташ данашњег св. Јеванђеља веле: „ако би и кад би ко из мртвих дошао и посведочио нам, поверовали би, покајали би се. Но, љуб. моји, то је само гола каж&, празна реч, нрост изговор. И ми би тим људима са Аврамом, или боље са Христом рећи могли: ако не верујете књигама, Јеванђељу; ако не слушате Мојсија, пророка, Христа, баш да ко год и из мртвих устане, не би га слушали, не би му веровали. Или би, збиља, ти људи веровали речима човека, који је из мртвих устао, и који би им о томе говорио, како је на оном свету у другом животу ?! Та гле'те, љуб. моји! дође неки човек, па нам говори о томе, шта је и како је у другом месту, другој држави, на другом крају света. Иа шта је? верују ли му сви људи? Не, не веру.ју ; па још ако је казивање тога човека онима, који слушају мало необичније, чудноватије, тада једни верују, а други не верују. Једни веле: све је тако, како каже; други опет: можда нешто и јесте тако, али све није; а трећи ће одлучно да тврде, да ништа није истина, што говориј Па кад ми не верујемо, или бар сви не верујемо речима човека, који нам говори и казу.је нешто о овом свету, овом животу: зар да би веровали, и то сви веровали, речима онога човека, који би из мртвих устао, и који би нам о томе говорио, како је на оном свету, у другом животу ?! Овде би са свим на свом месту биле оне речи Христове, које је Никодиму рекао: „Кад вам казах земаљско, па не верујете, како ћете веровати, ако вам кажем небеско?" (Јов. 3., 12.)

Не, љуб. моји! Не „ако ко", и да ко; не један само, него баш и више њих, њих десет, стотина, па и хиљада из мртвих да устану, иа, да нам кажу, да има друга живота, и да рекну, како је на оном свету — и опет им сви веровали не би. Веровали би људи оног места и оног времена, где и у које су се ти мртваци показали; па и од њих не би веровали сви. А већ људи местом и временом удаљени још би теже, још мање веровали. Па као што би, баш да когод из мртвих и устане, једни веровали, а други не би, исто је тако и данас: једни верују ономе, што нам о загробном животу, о другом свету казуЈу књиге, а други не верују; једни слушају Мојсија, нророке и Христа, Божјега Сина, а други не слушају. Па кад би онда било, као и сада: отпада потреба, да когод из мртвих устане, и о другом животу и оном свету казује и сведочи. Љуб. моји! Бог нам је у књизи својој, у писму своме посведочио, да после смрти, иза гроба има други свет и живот; а не сили никога да у то верује, него је оставио свакоме човеку на вољу, да верује, или не верује. Иа има ли живота ггосле смрти, иза гроба? Чули сте већ, љуб. моји, да св. иисмо вели, да има. А сад ћу да вам наведем, шта је на то рекао један мудрац. Стари један, а велики мудрац, за кога се баш није могло рећи, да је био побожан, на питање: има ли Бога ? може ли бити друга, загробна живота? — одговорио је: Има Бога и мора бити друга живота. А за што ? На свету — рече он —- има људи добрих и рђавих. Добри људи чине добро, а рђави зло. Правда и правица захтева, да се добро награди, а зло казни, да добри а и зли људи приме оно, што су заслужили. — Међу тим ми видамо, да на овом свету тако не бива, или бар не увек: зло доста пута остаје некажњено, а добро не награђено; на против бива да добри људи страдају, а зли благују. Трпећи зло и страдајући добри људи оду и са овог света, а да за своја добра дела нису примили заслужене награде; а опет благујући рђави људи и умру, а заслужене казне не издрже. Па за то и рече мудрац тај: има Бога, који ће, и мора бити друга живота, у коме ће Бог потпуно дати свакоме, што је ко заслужио;