Српски сион
0». 754.
„СРПСКИ СИОН."
В р . 45.
има Бога, који ће у другом животу ненаграђене добре — наградити, а некажњене зле казнити. Више нута видимо и гледамо ми, љуб. моји, како неки безделник чини ра.зна насиља и безакоња, па му земаљски суд не може на нут да стане, или људски судија не ће да га казни. — Јчст, земаљски суд не може на пут да му стане, јер не може да прибави и прикуии довољно, а јасних сведоџаба против њега; људски судија не ће да га казни, .јер га је можп,а златом засленио. — Не мислимо ли ми зар тада: зар да нема суда, да нема судије, који ће безделника тога казнити и моћи и хтети? А како вам је, љуб. моји, онда када на нравди Бога патите и страдате; када вас сви судови земаљски ни криве ни дужне, већ ираве и здраве, осуде, казне? — Не подижете ли тада очију својих горе? не цредајете ли ствар своју суду небеском? не подижете ли парнице своје пред судијом најмоћнијим, најправеднијим ? не велите ли тада: види Бог, и Бог нека плати! И не осећате ли се зар после тога лакше, боље: мирнима, спокојнима? Па, љуб. моји/ Бог, тај најмоћнији и најираведнији судија, који пуни срце ваше миром, и чини душу вашу спокојном онда, када сте ствар, када сте тужбу своју њему предали, када сте парницу своју иред њим подигли — платиће сваком човеку онако и онолико, како и колико је ко заслужио; а пред тим се судијом ништа сакрити не ће, тога судију нико подмитити не може. А да тај судија може дати свакоме човеку оно, што је заслужио, мора бити друга света, нова живота, који после смрти, а иза гроба почиње. 0 тога, верујте, љуб. моји, у тај свет, тај живот; верујте речима Мојсија, нророка и Христа Божјега Сина; верујте, јер како верујете, онако ћете чинити, а како чините, онако ће вам бити у том другом свету, загробном животу. — Амин. Југ Станикић парох. 2оу'аХ1^6{Аеуо$ (аоуаоА^бргуос;) У прошлом броју ночео је г. Дим. Витковић свој низ чданака (,јер обећава да ће још бити), који би се трцали в цогрешака" у Вукову преводу Н. Завета. Већ овај ночетак са аоуаХ^ОЈлгуо^ у Делима Ап. 1, 4 чије добар,
не по резултату него по методу, без којега ни резул^ат не вреди; јер без икаква разлога од бацити из текста аоуал^брг^од, место тога узети према некој „грчкој матици" („критичко издање"? које је то и каква је то „грчка матица" ?) аоуаоХ^6[Аг^о$, па и ово преводити са, „једући с њима", јесте рачун са д^брим резултатом, а с погрешном радњом, Пре свега, издање британскога друштва ниЈе никакво посебно издање, него је то 1ех1и8 гесер1иб, који је случајно на том месту баш коректан: аоуаХ^оргуој је најобичније и најкорекгније читање, оно је у критичном издању Тишендорфа, у руском синодалном издању, у Мј§пе-а (Ра1го1. Л.Х. 19.) Омил. Злагоустога; то мислимо да је доста, и да ни Рецепта није у том залугала, а још мање да се може нагађати о некаквој „штампарској погрешци британскога издања." ЗтлгоХ^орас је уопће сумњив глагол ирема Со[ла1, а што се тиче нашега текста, В18рш§ учи овако: Е1тде МЈпибке1п ипс} Уа1;ег ћаћеп, ојјепћаг ак 1п1егргеШтвп1, ао^аоА^бргуос,. Пита се сад само како треба схваћати и преводити а^аХ^бргуо^. Оно може бити композит 1.) од аЛ^(о = скупљам, сабирам, (аХ^$, <Ша) или 2.) од аХ^со = солим (аХ$, аХад); једни узимају прво значење и онда би аошИ&џси значило састајем се, „сакупљам се", — други (међу којима и Злотоусти на пом. месту, што је за нас одлучно) схватају: солим се с неким у друштву („хајде да се осолимо!"), једем с неким. И В1зрт^ пристаје уз прво значење, и није чудо ако ко преводи као Лутер (и по њему Вук, само не ће бити тачно „сабравши их " него „састају&и се и ), али ми смо за друго значење, и казаћемо разлоге. Прво, што прост гл. аАК/о не долази у новозав. језику у првом значењу, него у другом („солп:и"); друго, што мислимо да се оишИ^орас не веже но значењу за једнину (овде за Христа, као што се ни у српском не може рећи „сакупљам се с ким"), упор. Негос!. I. 62. обтос ргу ђгј аоуујА^оуио, V. 15. оГ бг Пераоа тсочМрг^ос ооух/Љд-си тоој Пасо^ад, 102. о1 Пграа^ ооуујХК^оукз, — треће. 811 усгпа ш1егрге1аИоп1, што се о састајању Христа са Апостолима довољно јасно казује већ пред тим, речима б? у]|Агрш тгааар<&хо\>та бпттбргуод абтоТд ха1 Хгут та тсгр! тгј$ [ЗааЛггад тоб @гоб, — четврто, што у ономе ха! чини се да, има градација значења („и једући^