Српски сион

1)1*. 45

О тр . 755

не само да се састајао, слов. сх ннл^иже и гадуи) и пето, што иоред осталих Јован Влатоусти тако разуме и тумачи: Дкх, тос, тобто ха! аитоЈ тгааарахоута гјЈлград Еј1е(.уг [лвта тгрЈ а^аатаасу, вХгу)(ОУ бсбои? IV тф [хахрф ХР°^Ф тујЈ офгсо^ тгјд о1%&[а,д, 1ш [лтј сра^таајла г^ас ^о|паша1 то ора>р,г^оу. Ка1 обб^ тоитф т]рхга9"У], аХка. ха! тратсг^ау лроагт^ги "Отггр об^ ха! лроСо^ (писац „Дела Ап. 14 ) Хгугс. Ка! а^аХ^ојхгуод аитоТд. Тобто б^ аг! ха! абто! о1 албатолос тгхјлгјриу гтосоо^то тгј? с^аатааго^ Хгуоутг^-О^тсуг^ аи V г ср ауо јл е V ха! ацугтсСо|хеV аитф. Ово Је доста јасно, иа ће и г. Витковић увидети да се критици текста мора опрезније нристуиати но што је он то учинио. Р. Врх. Педагошке иекрице.* — ЕС. ГХ Поб4донооцев1, иревео ДрагутшГДрагојевиЋ свештеник. I. Још пре но што учитељ отпочне децу учити, престоји му једна важна ствар, до које се обично мало држи. Учитељ је дужан говорити, т. ј. јасно и разговетно изговарати, јер пре свега и он је дужан учити ученике да јасно говоре. То је тако рећи прво степен школске обуке и први услов за успех. Сваки треба да тежи за јасним изговарањем. Ко тешко изговара или ко говори тако, да га је тешко разумети, тај је лишен главног оруђа, нотребног у опхођењу с људма. А учитељу је тим теже управљати својом школом и владати њеном пажњом, ако је говор његов неразумљив, груб или туп, или монотон, без смисла. Глас је важан фактор он може пажњу ученику и привући отуђити, оживити, умртвити. .Једнога је природа одарила добрим гласом, другога је пак наружила; но и један и др.уги дужни су старати се, да глас свој устроје и удесе. Глас учитељев треба да је одрешит, јасан и миран. Укратко, свака реч његова мора имати места и вредности за школу. Учити читати значи — учити говорити, т. ј. изговарати речи и реченице јасно и разговетно. У том смислу часови одређени за, читање не прекидају се до свршетка школске обуке. Дете се пре свега поучава, да свако * Из књиге: Учење и учитељћ. ПедагогическЈл за. Москва. 1900.

слово јасно изговори; а свако читање треба да служи упражњавању (вежбању) гласа. После читања ваља децу испитивати, да ли разумеју смисао реченице. Спочетка нека сами у себи размишљају, шта ово или оно значи; затим нека сваки искаже што мисли и нанослетку, кад се установи опће значење реченице, нека исту разговетно прочитају. Овде учитељ мора особито пазити на наглашавање и изговарање речи, јер оно мора бити такво, да се види, да читалац разуме смисао реченице, а жели да и другима исто разговетним учини. Потребно је да ученик сам то постигне. Ако учитељ тако почне, да сам ирво прочита реченицу, тада ће нонављање од стране ученика бити само подражавање, и то у многим случајевима рђаво подражавање. Кад ученици заврше читање, тада ће учитељ сам пред ученицима из књигв прочитати исту реченицу, коју су ученици читали. Но друго је нешто, кад учитељ у време кад пред децом нема књиге, ирочита нову за децу реченицу, хотећи показати, како слух ваља чигањем да управља. Али читање нека је само но књизи, јер ми''ао треба да ради а не очи. Тада ће сваки нагласак бити правилан, на свом месту, тамо где се показује, тако рећи, кључ за смисао целе реченице. Не може се одобрити обичај заједничког читања, где деца у један мах сва заједно читају. То дисхармоничко читање са измешаним гласовима ничему не служи, шта више само рђаво утиче на слух. На сваком степену школског развитка нродужава се и још се увећава велика вредност читања на глас. Такво читање потребно је у првом реду зато, да би се ојачала навика читати јасно, изразито и разговетно. Човек је позван да дела речју, а за сваку такву работу потребно је право усавргаено оруђе. Јасност речи у тесној је вези са јасношћу мисли: једно другом одговара. У школској педагогији још се довољно не цени важносг изговарања и читања. На сваком стадију школског развитка оно добива нови значај, док не добије степен — уметничког. У том смислу читање је само но себи слободна школа граматике, правописа, иунктације и лепше оруђе за развијање укуса, и у литератури и у писменом излагању мисли. Смишљено, изразито читање бољих литерарних радова, особито по-