Српски сион

Бр. 47.

„УРПСКМ

О гр . 79 (.

девојчица и 282.210 мушкараца. — По вери било је школа: бугарско - православиих 3080 са 6518 учитељских особа, и 263.657 ђака; бугарско-католичких 19. са 41 учитељском особом и .1807 ђака, и т. д. У Бугарској долази једна школа на 754 становника, 100 ђака на 971 стаиовника. За издржавање тих школа долази на сваког становника 3'01 круне. Средње школе издржава држава идобро су уређење. Средњошколских ирофесора има око 300. Потиуне су гимназије у Софији, Пловдиву, Грабову. Рушчуку и Трнову. Ниже реалке су у Варни и Сливну, средње женске школе су у Софији, Пловдиву и Старој Загори. На великој школи траје курс 3 год. а полажу се семестралии испити, а на крају три год, државни испит. Уз филолншко-историјски и математско природописни отворен је и јуридички, те је изглед, да ће у Софији Вугарска кнежевина за кратко време имати ској потпуни универзитет. У Грчкој. (Број манастира у Грчкој). По званичним подацима има у Грчкој 200 манастира међу којпма доста их је и сиромашних. У 14. најсиромашнијих живи по један, два монаха, дочим у богатијим има их и ио две стотине. Најбогатији пак од свију мапастира јесте манастир „виших сила" у Егијалској енархији, који има 105.000 драхама годишње (око 94 хиљаде круна). Код других нада цифра ирпхода, те досиже код њеких једва 400 драхама. И при свем том, што ти манастири имају да издржавају чиатан број монаха, ипак они дају годишњи чисти приход од 643.000 драхама. Па ииак нису Грци овим задовољни. Њихов лист Сион овако говори о грчким манасгпрпма: манастири су постали прибежишта беспосличара, који бадава једу, а често су још и покварени и равнодушни спрам религије, да не речемо безбожни, тако, да огромни црквени иметак иропада бесплодно, шта више на штету саме цркве, на њезино расуло и иропаст. У Грчкој је оспована једна комисија, која има да испита начин, на који би се грчки лаиастири могли преустројити, да цркви и просвети више користи донесу. Разне белешке. (Председник сабора.) За председиика сабора краљевииа Хрватеке и Славоније изабран је једногласио пресветлв г. Васа ЂурђевиЛ^ који избор и ми усрдном радошћу поздрављамо. (Економоки течајеви и путничка предаван.а.) По наредби угарског иол,опрпвредпог мииистра Дарањија, а у корист рационалног економисања, приредиће се ове зиме и пролећа у Угарској 126 зим-

| ских економских течајева. и 190 таквих, на којима ће се ратари и сељаци на^чити каквом раду и занату из домаће привреде. Осим тога биће преко 800 путничких предавања из економије. Трошковп око тога подмириће се из државне припомоћи у ту сврху одређене у износу од 162 хиљаде круна. (Женидба учитеља у Чешкој.) По најповијој измени закона о народним школама у Чешкој, прпвремеии учитељи, којп нису ноложили испит за сталпе учитеље, ако хоће да се жене, морају за то добити одобрење окружног школског савета. Овим законским наређењем хоће да се стане на пут женидби оних учитеља, који немају довољно средстава за издржавање породице, јер у тој невашгини нису кадри да врше своје учитељске дужности пуном вољом те су онда на штету школе и њезиног задатка. (Чешка Матица Школска.) Навршпло се 20 година од када је установљена Чешка Матица Школска. За то време је Матица та прикупила прилога 4,130.752 фор., а издала је 3,788.102 фор. Отворила је п иодигла преко стотиие школе. Неке од тих школа преузела је после држава на издржавање, а Матица данас издржара 52 дечја забавишта., 70 основних школа, 7 средњих и 1 трговачку школу. Тако Чеси са својом Школском Матицом, а како ми са својим Фондом Св. Саве?! (Новинарска семинарија.) Швајцарско Преско Друштво обратило на се философско одељење свеучилпшта у Берну са молбом, да се оснује журналистичка семинарија. Философско одељење узело је ту ствар у претрес, па нашавшп, да се ствар тпче и правничкога одељења, учинило је овоме саопштење о реченој молби. Како јављају, директор наставе наклоњен је оснивању журналистичке семинарије. У семинарију дао бн се пристуи ие само уписаним студентима, иего и онима, који би само слушаоцн били. (Женскиие на Берлинском универзитету.) На овом универзитету студирају 490 женскињч. Мсђу њнма је и кћери министра од којих јециа студнра црквену исгорију. (Палестинско друштво.) Палестинско друштво почело је евоје деловање 1882. годипе. Кад сз то друштво установљавало имало је 48 чланова, а од тада нарастао је број па нреко хиљаду. Друштво није располагало никаквим новчаним средствима; за пет година успело је спкупити преко 700.000 рубаља. У иочетку друштво је наишло на разне неприлике; подметале су му се разпе еврхе; хтело се у њему да види неко политичко друштво, међу тим његова је сврха једино та, да цодржн православ-