Српски сион

С тр . 792

Б р . 47

ље у еветоЈ земљи, без обзира на политичка питаља. Друштво ово према својој сврси имало је да води борбу са страпом пропагандом. Оно се зато послужило установљавањем нравославпих школа и храмова, чиме је дата могућност православнима, да се моле у својим храмовима. Педагошка радиност друштва брпнула се поглавито око припремања православиих учитеља, у чем се осећала особита потреба. За ту сврху друштво је отворило инштитут у Назарету за децу, са 4 разреда, од те деце боља се шаљу као штипендисте друштва у више духовне заводе, а друга, кад сврше та 4 разреда иду у народ као сеоски учитељи. Друштво је основало више таких својих школа, као што је подигло и више цркава. Друга је сврха друштва, да задовољи материјалним п духовним потребама руских путника, и зато Је приправила зграду за 450 људи, у којој би могли нутници наћи све, што би им од потребе могло бити. (Насеобине грчке у Аустралији.) Око 2800 Грка православиих живи данас у Австралији, и то поглавито у градовима Мелбурну и Сиднеју. Колоније те биле су досад у незгодном положају. Нигде православне цркве, пигде грчке школе. И против воље Грци ти морадоше се женити са урођеницима, и против воље морадоше заборављати обичаје своје цркве и језик свој. Увидивши, да ће за цркву своју и народ свој сасвим пропасти, ако ие дођу до свога свештеника, своје цркве и школе, обратили се они још 1888. год. влади Грчкој у Атини са молбом, да ма у коме од споменутих градова освује грчки конзулат, а од Синода Аатинског замолише, даим иомогие да у Сиднеју нодигну православну цркву. Влада и Синод са готовошћу су се одазвали молбама овим, те су изгледи, да ће се и у Австралији чувати и смирити хришћанска вера онако исто, као и сиугде, где има побожних Хришћана. Дај боже, да временом сиднејска црква постане мајком и других православних цркава. Апел на родољубље и позив на претплату.* Срби и Српкиње! Биједно стање Срба академичара оо разним свеучилиштима не ноказује се нигдЈ 'е у толикој и такоЈ - јачини, као што код сиромашних слушача свеучилишта у Загребу. Из године у годину повећава се све више и више број оних академичара, који су без икакве материјалне помоћи, * И апел и повив овај препоручујемо најтошшје свакоме, који му се може одаввати. Ур.

■ч __ број опих који су остављени на милост и немилост прилика, а који су дошли на свеучилшпте тјерани неодољивом жељом за науком и својим душевним образовањем. Сви ти иаши сиромапнш, а вриједни другови уирли су С $'ој иоглед у своју једину узданицу, у српско академско потиорно друштво. Али материЈ 'алне околности тога друштва врло су слабе, и то тако, да ни трећини од њих не може притећи ни у наЈ 'мањој мјери у помоћ. То тешко стање својих чланова, жеља да им помогне, и иомисао, да српски народ не би изгубио на тај начин многе своје ваљане раднике кој'и би били народу касније од велике иомоћи и који би жртвовали све за свој род, натјерује српско нотпорно друштво, да апелујући на родољубе српскога народа и ослањајући се на њихову помоћ, ублажи барем донекле зле прилике својих чланова основавши своју српску мензу (зајецнички ручак). Да би ту своју намисао лакше остварило, то је срнско академско потпорно друштво одлучило да у замјену и за најмањи дарак, за гореспоменуту сврху даде онолико, колико му је према његовим приликама највише могуће, а то је за сада књигу с насловом : МУЖИЦИ написао А. Чехов. Превео: Вељко Лукип свешт. Име А. Чехова, његов положај међу најбољим руским приповједачима, његов особити начин писања и ириказивања догађаЈ'а, његова тенденција, да износећи право стање рускога сељака упозори позване Факторе на пут и начин поправљања стања свога сељака, све те околности норед осталих врлина Чехова, препоручују најбоље ову књигу и пружаЈ'у наду да ће свакоме она дати доста душевне хране. Упозорујемо да је стање српскога сељака у многоме чему врло слично стању руског мужика, Књига ће се у брзо почети штампати у Српској Штамиарији. Износиће 4 штампана табака 8" а цијена јој је 35 новч. (70 Филира). Молимо све родољубе, Србе и Српкиње, да се у кругу својих иријатеља заузму за што обилнију иретплату, на чему ће им друштво бити особито захвално. Претплата се шаље најдаље до Никољ-дана (6. децембра) ове год. на адресу: Српско академско потпорно друштво у Загребу. Загреб, 10. (23.) новембра 1901. Ђорђо ЛејановиЛ, Гојко СтојановиЛ, предсједник. тајник.