Српски сион

&р. 47.

„СРПСКМ

смоа. м

Стр. 785

које му је Отац дао, ножртвовао, који је за њих умро, и који ће нас зацјело тако исто водити, као што је Бог њега поставио ссби сдесне стране. Чујте његову науку у нашем тексту о том, шта човјеку даје права преимућства и обећаје сталну срећу. Видите, како се далеко удал>ује његова наука о том од простих престава људских, испоредите" једно с другим, и исиитујте, да ли се не препоручују његове бесједе здравом разуму и савјести човјека, који размишља. (Еванг. Матеј 5, 3 —10.) И отворивши уста своја, учаше их говорећи: Благо сиромашним духом, јер је њихово царство небеско; благо онима који плачу, јер ће се утјешити; благо кроткима, јер ће наслиједити земљу; благо милостивима, јер ће бити иомиловани; благо онима који су чистог срца,јер ће Бога видјети; благо онима који мир граде, јер ће се синови Божји назвати; благо прогнаним иравде ради, јер је њихово царство небеско. По напретку нашег данагањег Евангелија, ми ћемо истраживати гато нас учи Хригаћанство да помажемо своја највећа преимућства и да тражимо своје блаженство. Дођите дакле ви сви, који чезнете за блаженством, и који сте може бити већ одавно за тим узалуд тежили, дођите и чујте, што вам о том даје небеска мудрост преко свог првог поузданог Учитеља, за успомену и руководства. I. Може бити, она вас позива нреко свога поузданика, може бити ви мислите, да се од оног, који хоће да је сретан изискује богаство, да морамо у изобиљу пливати, иа да задовОљно живимо, да нам треба многа храна за многе године, или баш за столећа, како се не би бојажљиво за други дан бринули. Можа;а вас засјењује сјај, који богатог окружује, сјај његовог одијела, велељепност његовогстана, преимућство, које му се у друштвима указује, част, која му се при том указује, углед који он улије себи свугдје и на сваком мјесту стећи. Срества за срећу још нијесу срећа сама. Али не варајте се; не дајте се обмањивати тим дажним сјајем; и што се лакше моГу она срества злоупотребљавати, тим она даље удаљују у опште човјека од тог циља. Блажепи су сиромашни, јер је њихово царство небеско. И ако богаство као богаство никог не искључује из царства Божјег; и ако оио само по себи никог не чини несиособним да постане Хришћанин, нити неспособним да ужива блаженство будућег живота,

ипак оно отегатава обоје ког многих, који га имају. Оно је код већег дијела људи терет, додуше сјајан терет, али ипак терет, који их земљи вуче и ход њихов по стази живота чини врло опасним, и на хиљаду их погрјешака наводи, често нута и на најружније преступке. Њима су заповједи Хршићанства толико иута неподношљив јарам, његова обећања имају мало чара за њих, и њихов чулни земаљски укус онеспособљава их за уживања чистих небеских радости. И кад Хригаћанство пугата да његови гаљедбеници пате, кад од њих тражи драгоцјене жртве, тада је богатом врло тешко, тада му је често пута немогуће, да своју дужност свему другом претпостави и да се само одрицањем и вјерногаћу удостоји награде будућег свијета. Благо тада сиромаганом, благо у опште човјеку, којег су жеље према богаству удешене, којег срце не тежи за земаљским стварима, који се зна с малим задовољити. У својим очекивањима ријетко ће се икад преварити, жеље ће се његове далеко лакше и потпуније задовољити. Његов је пут слободан од хиљаду замки и спотицања; њега не прогањају бојажљиве бриге на том путу; њему су заповјести Хришћанства далеко лакше; њему се иоказује боља будућност у најдражестнијем облику, и блага небеска већ иривлаче његове најодличније иаклоности. II. Можебити ви држите, да само оеш заслужују да се славе као сретни који све дане проводе красно и увесељу, који се боје сваке озбиљне помисли, сваког осјећања туге и жалости, који своје очи и своје срце од свега одвраћају, што се нуждом и невољом називље, који се у већем или мањем кругу шумних весеља, која нас заглушују и налазе, тобоже цио свој живот у итри, шали и смјеху проводе. Али не варајте се, то није пут правом сталном блаженству. Лакоумље је карактер луђака, а лудост понижује и слаби човјека, па га прије или послије с покајањем и тугом кажњава. Гола чулна радост је ријетко нешкодљива, још ређе трајна, често је погибељна радост. Дивље, објесне страсти често пута вуку за собом јад гнушање, болове, и све те ствари, и ако су најневиније, ипак пуштају срце празно, и не задовољавају дух, који тежи за племенитијим занимањем. Не, блажени су они, који бол сносе, јер 'ће се утјешити. Блажен је онај човјек, коме размишљање и озбиљност није страно, није на терет, који често у свечаном часу самоће оплакује своје и своје браће гри-