Српски сион

В р . 47.

„СРПСКИ СИОН.«

С тр . 787.

одавати каноничку послушност у сваком погледу (ап. прав. 39. 55. — IV. вас. 8. Трул. 84. —Лаод. 57. —Карт. 31.—Вас. Вел. 89). 1 За увреду нанесену епископу и за упорност према надлежним духовним властима, сваки се клирик, у смислу канонских одредаба, има лишити чина (ап. прав. 55). 1 Такође се и клирик свргава, ако увреди презвитера или ђакона (ап. прав. 56). У речма : „забадава сте добили, забадава и дајите " (Мат. 10, 8) — има свештенство заиовед од самога Опаситеља, да за вршење светих тајана, путем којих се предаје вернима благодат Божја не сме никакву наплату тражити и узимати, јер дар Божји није роба, која се за новац продаје. Сваки свештенослужитељ, који иротивно поступа од овога, чини симонију и има се свргнути (апост. прав. 29. — IV. вас. 2. — Трул. 23). 1 Но како је и свештеник човек, који има својих животних потреба, то да га брига за нодмирењем тих потреба не би омела у вршењу узвишених дужности позива му, Црква је од вајкада признала, дозволила, шта више и у дужност ставила (Мат. 10, 10. — I. Кор. 9, 14.), да чланови њезини дају извесне ириносе у корист клира, помоку којих ће се клир моћи издржавати (аи. прав. 4). 1 С тога плате, односно бенефидије, које се дају на уживање свештенству, нису паилаша за њихову службу , већ су накнада за оно, по њих изгубљено време, које свештеник мора да посвети старању за поверене му верне, запостављајући тако бригу за свој сопствени, лични и породични опстанак и напредак У осталом највећа је награда за свештеника, када му верни, ио речма св. Григорија, приступају светим тајнама чистом савешћу и као што треба. 1 У јавном и друштвеном жпвоту прописују нравила, да се свештеник нонаша вазда онако, како то приличи светињИ и узвишености чина му. Спољашњим изгледом својим ваља да је чист, уљудан и скроман. Раскошно одело, наките и мирисе ваља да избегава (VII. вас. 16.). 1 У опхођењу с вернима ваља да поступа благо и кротко имајући вазда нред очима узор службе 1 1Ш. §§ 31. 83 48. 1 Дисц. ирав. §§ 47. 48. 81. и 85. ал. 4. 1 Дисц. правила § 46. 1 Еа. Никодим: Иравила књ. I. стр, 49. 1 Ш(3. стр. 603. 1 Дисц. ирав. §§ 11. 15. 16. 17.

му — Христа пастиреначелника. За осуду је свака груба и опора реч, коју свештеник употреби према вернима, а усуди ли се тући верног, тада се лишава чина (апост. прав. 65). Свађа и парничење с вернима такође се казне као преступи. 1 Као год што је црква прописала какав ваља да је свештенослужитељ ирема вернима, исто је тако одредила и како да се верни понашају према свештеницима. Још у најстарија времена црква је прогласила имунитет свепггених лица и тај имунитет признала је и држава још под царем Константином године 313. Имунитет свештенослулштеља очуван је и данас у цркви, те она казни прописаним црквениа казнама сваког верног, који би се усудио повредити тај имунитет (прав. 3. десетог пом. сабора). Држава данашњим даном не признаје имунитета свештених особа, али ипак за то казни сваког оног који би се усудио свештенослужитеља у служби му напасти и увредити. У односу према иновернима захтева се од свештеника, да им верска убеђења поштује, али да нема молитвеног општења с њима (ап. прав. 45. 46. 64. 70). 1 Свештенослужитељима се најстрожије забрањује ступати у сваковрсна тајна друштва те склапати завере, како противу својих духовних старешина, тако исто и противу владара и поретка у цркви и држави, (Халк. саб. 18. —). г Свештеник се не сме бавити световним и војничким пословима, те примати на себе никакве светске и во.јничке дужности (ап. прав. 6. 81. 83. — Карт. 16). Исто тако већ из карактера свештеничке службе јасно је, да се свештеник не сме занимати таквим послом, који је срамотан и који може понизити достојанство чина му (Карт. 16); 1 сано се може примити тутор ства над малољетнима, односно но налогу надлежнога епископа може на се узети старање за сироте и удовице који су без заштите, те о оним особама ко.је потребују црквену помоћ ради старања Божјег (IV. вас. прав. 3). Када то интерес црквени захтева, свештеник се може примити и одветништва у суду, али вазда уз претходно овлаштење и дозволу од својега енископа односно духовнога поглаварства. 1 За спо1 Ша. § 19. 1 Шз. § 24. 1 В. Еа. Никодим: Иравила кљ. I. стр. 373. — Дисц. прав. § 26. 1 Ша. § 11. 1 Ћа. Ни/содим: Иравила кљ. I. стр. 332. — Дисц. прав. § 19.