Српски сион

<ЈТР. «04.

д ) ршјки сиоа."

БР. 48.

Вр. 447/1886. ОиЛинском ураду у Сш. Пазози. Поводом утока велечаст. госп. пароха Максима Живковића из От. Сланкамена иротив рјешатби кр. котарског уреда од 8. стуцена 1885. бр. 8089, којом је изречено, да се на износ изравнога пореза од парохијалне сесије имаде плаћати обћински и школски намет, обнашла је кр. зем. влада одјел за унутарње послове, у споразумљењу са кр. зема .ЂСко -владиним одјелом за богоштовје и наставу са наредбом од 7/1; 1886. бр. 500, наиаднуту ријешитбу укинути, пошто нарохијална сесија нолаг §. 10. 11. 12. 13. I. превишњега решкриита од 10. коловоза 1868. сачињава дио дошације грч. ист. свећенства, те пошто се ова дотација у смислу §, 17. обћинскога закона за постојалу хрв. слав. крајину од године 1862. обћинским и школским намешом обтеретити не смију. Што се овим грч. исгоч. иарохијалним и обћинским уредом до знања ставља са примјетбом, да стијем и голубиначког парохијалног уреда поднесак од 11/12 1885. бр. 121. и овог у Нови Карловцих од 30/11 1885. бр. 143- своје ријешење налази. Кр. котарски уред у Сг. Пазови, дне 19. сјечња 1886. кр. кот. предстојиик Цебак. А да је према горњим владиним решењима поступано и г. 1899., доказује ово решење кр. жупанијске области у Буковару: Вр. 6102 ех 1899. Кр. кошарској обласши у Шиду. Привити под ■/• непосредно кр. финанцијалном равнатељству у Вуковару поднесена, тер дописом овог од 11. вељаче 1899. бр. 0365. 1899. кр. овој жупанијској области на надлежно уредовање уступљена молба парохијског звања у М. Вашици од 19. си.јечња 1899. бр. 19/1899. за убавјест, да ли су пароси дужни од парохијске сесије обћински, школски и мјестни намет плаћати, доставља се тој кр. кот. обласги тим позивом, да нарохијско звање у М. Вашици сходно обавјести, да парохијалне сесије у смислу §. 10. превишњега решкрипта од 10. коловоза 1868. уз сталну опредјелену плаћу и безилатни стан сачињавају дошацију иароха, ше ирема тому иарохијална сесија

сачињава цијеловити део берива пароха, тер се истому по §. 11. наведеног превишњег решкрипта ондје, гдје ју у нарави не посједује, готовим новцем одштећују, а такова одштета не може се црема установам §. 48. алинеа е., зак. чл. XVI. од год. 1870. обћинским наметом обтеретити, а досљедно тому не може се нити обћински,- нити школски, нити м.јестни намет распорезати на парохијалну сесију, коју некоји пароси уживају у нарави као стално бериво у мјесто односних одштета опредјелених §-ом 11. споменутог решкрипта. У Вуковару дне 18. липња 1899. Уиравитељ кр. жупанијске облаоти БрииИ. Споменућемо још само то, да свештенство и у Угарској није дужно плаћати и да не илаћа опћинске намете на своје доходке, дакле нити на сесију. (зак. чл. ХХШ. угарског сабора од 1871. §. 124.; зак. чл. ХХП. угар. сабора од 1886., §. 138.) Одлуком иак нашета народно-црквенога Саборскога Одбора од 23. септембра (5. октобра) 1897. Бр. С. 0, 4 327/1397 изречено је, да парохијско свештенство није обвезано илаћати парохијал, на ни верозаконски принос ни саборске трошкове на своју закониту дотацију, која је нормирана §. 10.1. Б. нрев. Решкриита, а које је неразлучни део и иарохијска сесија, или одштета за њу. У пуној смо нади, да ће висока кр. земаљска влада, узев у нови претрес питање плаћања опћинског намета на парохијске сесије, а праведно уважив својом објективношћу све наведене околности, решењем ноднесене јој горе споменуте представке задовољити иравославно српско свештенство у краљевинама Хрват кој и Славонији, на потиуно умирење његово, а себи на хвалу. —

И з ј а в а, Пошто мл због нарохијске службе инје било могуће присуствовати свештеничком збору нрнгодом издавања новјереннце Његовож Високопреосвештенству Господину Енископу Михаилу, овијеж накнадно изјављујем, да сам потпуно увјерен о доброј управи Љегова Високопреосвештенства у корист н наиредак православне Цркве и народности српске. У Мазнну 16. новембра 1901. Петар ОбрадовиЋ парох мазински.