Српски сион

Б р . 48.

„СРПСКИ СИОНЛ

Стс. 803.

ница, да је дотација православног српског свештенства, у место постојалог бира и штоле, системизована превишњим Решкринтом од 10. авг. 1868., дочим дотација (конгруа) римокатоличког свештенства још није уређена и системизована, него постоји на лукну. Установом 10. §. I. Б. сл. &. истогаРешкрипта парохијеке сесије постале су неразлучним целовишим делом сталне цлаће свештеничке у готовом, те нису оне неки дотациони доплатак, који би „служио за бољу дотацију", као што то владина наредба у своме образложењу схвата и истиче. Поменутом установомирев. Решкриптанормира се на првом месту баш сесија као плаћа иарохова и изједначује се са одшшешом за сесију , где ове нема, Према томе, као што ова одштета не подлежи плаћању намета, не подлежи ни сесија, јер се и она има сматрати, као и одпггета, плаћом у готовом. А да ,је и висока влада до 31. децембра 1900. тако схватала споменуте установе решкриптуалне, и таквих назора била о парохијским сесијама, нека послуже доказом и ове њезине решидбе. Бр. 2597. Кр. иоджужапу у Руми. Услед утока пароха Михаила Коларовића, Стевана Продановића и Павла Себишановића, иротив тамошњим рјешидбама од 8. коловоза и 9. руЈна 1876. бр. 4585 и 6565, којим се одређује разпорезање намета опћине ВеликоРадиначке на парохијалне сесије наведених уточитеља, обнашао је кр. владан одјел за унутарње послове, давши м.јеста уложеному утоку, нападнуте тамошње рјешидбе онамо нреиначити, да се на парохијалне сесије грчко-источних свештеника обћински намет распорезати неима с разлога, игго парохијалне сесије у смислу §. 10. нревишњега рескрипта од 10, коловоза 1868. уз стално опрдјелену плаћу и безплатни стан сачињавају дотацију пароха; што дакле иарохијална сесиуа сачињава цјеловити део беривах иароха, тер се истому ио §. 11. наведенога нревишњега решкриптЗ ондЈе, гдје ју у нарави не посједује, готовим новцем у тамо означеној своти одштетује, такова пако одштета не може се према установи §. 48. аленеје е., зак. чланка XVI. од год. 1870. обћинским наметом обтеретити, а дослиједно шому не може се намеш расиорезати нити на иаро-

хијалну сесију , коју неки пароси уживају у нарави као сшално бериво у мјесшо односних одштета опредјелених у §. 11. споменутог рескрипта. Што се кр. поджупанији у рјешење изв.јешћа од 22. вељаче пр. г. и од 28. сјечња т. г. бр. 9898 ех 1876 уз повратак доставаках даљњег уредовања ради до знања ставља. У Загребу дне 9. вељаче 1878. За бана и кр. одјелног предстојника ЈурковиЛ. Бивша поджупанија у Вуковару доставила је тадањем пароху Илочком ово решење: Бр. 10.166 ех 1882. „Ушљед стављеног но потписатој жунанији на високи кр. земаљски одел за нутарне послове у Загребу питања, да ли је грчко-источно свештенство од плаћања опћ. и школског намета на парохијалне сесије просто — приопћио је високоисти са отписом од 14. јуна т. г. бр. 15711 у дотичном предмету на кр. поджупанију румску управљено своје решење од 9. фебруара 1878. бр. 2597. знања и равнања ради, које гласи: да се на парохијске сесије грч.-источног свештенства опћински намет расспорезати не има, с разлога, што парох. сесије у смислу §. 10. превишњег рескрипта од 10. августа 1868. уз стално опредељену плаћу и бесилатни стан, сачињавају дотацију иароха, што дакле иарох. сесија сачињава целовиши део берива иароха , те се истому по §. 11. наведеног рескрипта онде, где је у нарави не иоседује, готовим новцем у тамо означеној своти одштећуЈ'е, такова пак оштета не може се према установама §. 48. алинеа е. зак, чл. XVI. од год. 1870. опћ. наметом оптеретити, а доследно тому не може се намет расиорезати ниши на иарох. сеси^у, коју неки пароси уживају у нарави, као сшално бериво у месшо односних ошшеша опредељених §-ом 11. споменутог вис. рескрипта, које се Велечасности Вашој на приговор Ваш поднесен проти распорезању опћ. и школског намета на парохијску сеси.ју (1е ргаезеп1. 8, фебруара 1881. бр. 1617. приопћује тиме, да је опћ. поглаварству сходан напутак издан, да у будуће на парох. сесију опћ. и школски намет распорезати не има. Кр. поджупанија у Вуковару 27./Х1. 1881. за жупана: МиланковиЛ "