Српски сион

Ч/ХЈГ* О ХЈЛш

л хјлјл. vi.«*! ииии.,

Х>Г. 3:0.

литва детиња, ирви његов осећај љубави к Богу — све је њеио дело; она једна само, грејући дете на грудима својим, тако рећи, прелива у њега своје осећаје, сиособне пробудити, развити и укоренити у њему све добро; само њезино срдачно уливање може чврсто привити се и остати непоколебимим на сав живот. Појмљиво је, тешка је обвезаност матере, верне своме позиву у старању о деци! Али за то, каква је срећа за њу видети по том децу своју богобојажљиву, добру, кротку, нослушиу, способну за сваки частан труд, и сазнавати, да су тим обвезана њеном добром материпском старању! Каква паграда може бити већа и милија за родитеље, него сазнавати, да су испунили свој високи дуг родитељски пред Богом и друштвом; каква је награда иријатпија за родитеље, него видети срећу своје деце! А изворно начело те среће и јесте баш хришћанско разумно васпитање. Па васиитајте, очеви и матере, своју децу ие ради тога, да би имали она успеха у свету, јер све је то таштина над таштинама, него више свега старајте се напечатати у срцима њиховим закон Христов, — то сунце, које нам осветљава пут к небеској отаџбини, — то је камен-темељац, ва ком се зида сва срећа наша на земљи. Као што кућа. сазидана на камену, не тада у оно време, кад удари киша и дођу воде, и дупу вешрови (Мат. VII, 25, Лук. VI, 47—48), тако и онај, који полаже вољу своју у закону Господњем (Псал. 1, 2) пе боји се, кад до(је зли дом страсти (Јерем. XVIII, 18). и не плаши се жалости и искушења, јер верује, да ће га Господ перјем свОЈим осенипш (Псал. ХС, 4.) 1901.

Плаћање општинског намета на парохијеке еееије. Кр. хрв. слав. далм. земаљска влада, одео за унутарње послове, издала је 31. децембра 1900. године Бр. 62.224 наредбу, којом се нормира иитање илаћања обћинског намета на парохијске сесије, а 110 којој наредби су свештеници наши дужни плаћати тај намет.

На овогодишњим својим протопрезвитератским зборовима свештенство Архидијецезе Карловачке је закључило, да у име његово надлежни окружни протонрезвитери путем Архидијецезалне Конзисторије поднесу кр. земаљској влади представку са молбом, да ту наредбу „обустави, а узев у нови претрес питање плаћања опћинскаг намета на парохијске сесије, исту наредбу, укине и нову изда, којом би свештенство наше било ослобођено тога плаћања." Окружни протопрезвитери су ту представку поднели надлежној Конзисторији са молбом, да их иста уз своју препоруку нодастре кр. зем. влади. Архидијецезална Конзисторија је молби овој удовољила и представка је сада већ код владе. Пре него што је представка стигла влади, народни заступник г. Ћира пл. МилекиЛ је ових дана у седници ирорачунског одбора земаљског сабора, сигурно имајући претходног сазнања и информације о тој представци, замолио већ кр. земаљску владу, да уважи молбу православног српског свештенства гледе пла^ ћања општннског намета на-парохијске сесије. А као што „ШагоДпе ]Мстпе" извешћују, оделни нрецстојник г. Ого тл. КрајчовиЛ изјавио је у име владе, „да ће се на ту молбу, чим стигне, узети обзир, у колико то дакако законски прописи допуштају." Захвални смо, г. заступнику Милекићу, што јв ово спорно, а за свештенство наше веома важно материјално питање изнео и пред прорачунски саборски одбор. Захвални смо за, сада и изјави пресветлога г. оделног нредстојника, уверени, да су законски прописи на страни свештеничке представке и њезиног петита. Владина наредба, позивом на 48. §. зак. чл. XVI. од 1870, по којем жупници и капелани не плаћају намета од своје плаће, у колико шакову у гошову иримају, — темељи се на томе, што парохијску сесију као и жупничку сматра платом ;:е у готову него у натури, те на основу тога иравославно српско свештенство у дужности плаћања намета на сесију изједначује са римокатоличким жупницима. Но у томе назору и таком схватању и лежи тежина сиора. Коректно и нраведно, у складу са законским прописима, решиће се тај спор онда, ако се у довољан обзир узме та чиње-