Српски сион

С тр . 800.

жем, ако се не повратите и не будете као деца, не ~Кете уЛи у царство небеско. Који се дакле понизи (буде кротак, незлобљив, послушан) као деше ово, онај је најве&и у царству небескоме (Мат. XVIII, 1—4). Опомените се речи Господа Исуса Христа, које рече Својим ученицима: осшавише децу, и не забрањујше им долазиши к Мени; јер ]е такових царство небеско, и за шим; загрливши их, метну на њих руке, ше их благослови (Мат. XIX, 13. Марк. X, 14. Лук. XVIII, 15, 18). Опомените се још околности свечанога улаока Госнодњега у Јерусалим. Јудеји се расрдише на децу, која викаху: осана — спасење Сину Давидову и рекоше Господу: чуЈеш ли шта ови говоре ? А он им одговори: да, зар нисте никад читали: из уста мале деце и која сисају начинио си себи хвалу (Мат. XXI, 15). И ваша деца могу такођер угодити Господу својом молитвОм и славословљем, и нојати Му хвалу досто.јнију, него ли је песма деце јеврејске. По томе, добри и чадољубиви родитељи, на вами лежи света обвезаност доводити децу своју заједно са собом у храм; овде, особито нри свршавању божанствене литургије. имаће невидљиво и благодатно опћење с небожитељима, — са својим анђелима хранитељима, и са сераФимима и херувимима, и заједно с њима славиће Господа. Молитва чистих срдацабиће пријатваОцу небескоме! Гледајше да ие ирезрете једнога од малих ових (Мат. ХУШ, 10). Пазећи на тај глас небескога Учитеља, доводите децу у храм Божји ради питања и укренљења њихова пречистим телом и животворном крвљу Христа Спаситеља. Слаби ли ваше дете под утецајем скривенога у њему недуга: носите га у храм и нричестите тела и крви Христове; тај је лек најбољи и најсигурнији ради исцелења. Цвета ли ваше дете здрављем? И у таком случају не остављајте га без честога нричешћа ради веће јачине тела, ради одржања бујнога му здравља, ради освећења свих његових сила и осећаја и ради умножења дарова благодатних, јер који не једе шела Сина Човеччега, као што рече Сам Господ, и не иије крви Његове, не &е имаши живота вечнога (Јов. VI, 53).

За тим, кад се у детету пробуде унутарње чуство и мисао, одмах треба им дати хришћанску храну. Та храна пајвише садржи се у истинам!» религиозним. 0, како би било утешно и спасоносно, кад би у првом тепању деце, заједно с именима оца и матере, чуло се и најсветије име. Оца небескога, у широком и великом дому којега сви ми живимо — и деца и родитељи, Који све нас одева и храни, и у дзсници Којега је наш живот и судбина — времена и вечна! Како би било добро, кад би дете с првим тенањем умело изговорити најслађе име Госнода Исуса Христа, Који је љубио децу, благосиљао их и обећао им, за њихову певиност и чисто срце, царство небеско. У таковом детињем тепању било би положено добро семе, из којега ће доцпије, ири даљем руковођењу родитеља, несумњиво израстити зрели плодови искрене вере и хришћанске добродетељи. Детињство, љубазна браћо, заиста треба да буде посвећено науци Господњој (Ефес. VI, 4). И свети храм — најбоља је школа вере и благочестија! Овде ће деца сваке службе чути лепу ноуку за живот, паће мноштво примера ради угледања, научиће се да буду нравославиим Хришћапима, и корисним члановима своје општине, а уједно с тим и милог нам Српства. Навика вајте их од мале малоће да гледају иа божанствено детенце, која се држи на рукама Нреблагословене Матере Његове, и она ће се неприметно научити смирепости и благости, кротости и послушности, које је показивао Господ свега Свога живота на земљи. Навикавајте их гледати на икону Ваведења у храм Пречисте Девојчице, која ироведе ево детињство и младост у храму у читању слова Божјега и непрестапом служењу Господу, — опа, барем на дан нразника, нека похитају у храм — да Ч УЈУ Р еч Божју и поуче се заповедима Господњим. Нека деца ваша заволу од мале малоће благољепије — красоту храма, да гледају красошу Госиодњу и ране у цркву свешу Његову (Псал. XXVI, 4). То ће бити најдрагоценије пасљедство. најсигурније им унутство на сав живот. У детињсгву ће сваки пут деца доносити из