Српски сион

Бр. 48.

„С РПО КИ

СИОН."

С тр . '799.

У наше време, кад образовање и писмепоет добијају тако пространо ширење у пас, код потреба образовања поста готово општом, питање о том, како боље да васпититамо децу, добија особиту важиост и обраћа на себе особиту пажњу и друштва, и државе. Не ћемо говорити овде о томе, како схваћа то дело мудрост човечја, која састави безбројна правила васпитања, која напи: а огромну количину дечјих књига, која измисли и дечје вртове, и дечје игре, и шта више — дечја позоришта. У смислу хришћанском питање о васпитању деце решава се просто и своди се под једно опште правило: „Деца, ма каквом звању припадала и ма каквој се служби друштвеној приуготовљавала, треба да су пре свега и поглавито обучавана вери и побожиости". Правило то оснива се, на захтеву небескога Учитеља Господа нашега Исуса Христа: — „ Не браните деци да долазе к мени, јер је шакових царство Ђожје (Марк. X, 14). И тако је један општи Учитељ за децу евих узраста, свих звања и стања — Сам Господ и Спаситељ наш. Он приарема нитомце Своје не ради земаљскога само друштва, него поглавито ради царства Божјега. — А где је Његова школа? Свугде, где се проповеда најсвегије име Христово, — свугде где уче веровати у Бога, надати се на ВВега и љубити Га свом душом и свим срцем, — свугде. и у храмовима, и у нобожним хришћанским домовима. Потребно је само разумпо и добро руководство родитеља, и дете ће лако, слободно и, може се казати, неприметно усвојити себи веру и спасоносна начела благочестија хришћанскога. Па шта треба имати у виду при васпитању деце? У свакога детета нре свега развија се спољашњи, руковођен поглавито осећајима, живот; по томе и треба да сб старамо освећивати га оним, што води ка благогочести.ју: прво време живота детињега нека буде посвећено Госноду — даваоцу живота. Нека сва чуства детиња, и гледање, и слух, и мирисање и пипање, што је могуће чешће, дотичу се к светињи; иека нрви најживљи утисци његови

образују се под утецајем светих ликова, светих речи и појања, и у души његовој напртаће се, премда и тајно, слика хришћанскога благочестија, — она животворна слика, која ће доцннје осветлити се и послужити звездом водиљом ка њега на свима путевима живота. Позната је ствар, да утисци детињства неизгладимо скоро остају с иама на сав живот. Казаћемо боље и одређеније: сав план живота нашега, тако рећи, описује се у напред у детињству и на име — иод утецајем предмета, који нас окружују с чшља и који остављају утиске на њежном, меком, као восак, детињем срцу. Какву, дакле, важност има наш савет одиосно додира спољашњих чустава детињих са предметима вере и благочестија! Ви ћете запитати: па како да иснунимо тај добри савет? Брло просто: држати свој дом по хришћански, т. ј. не сакривати светих ликова, него напротив. испуњавати хвима свако нрилично светињи место тако, да би дете ; постојано сретајући се с њима, примало их у примчивој души својој. Даље, преко је потребно изнашати и представљати пред погледе дечје живу слику побожнога молења посебнога и општега, т. ј. код куће и у храму Добра мати, клечећи на молитви пред светом иконом, боље од сваких речи улива побожност к светињи своме детету, које обично с љубопитством пази на сваки нокрет милих му лица. Али у домовима, посред ншвотних брига и светске сујете, често се молитва заборавља и запемарује се; иека се деца барем у храму моле Оцу небескоме; не лишавајте их разговора с Богом стога само, што су малољетни. Истина, она не стекоше још навике чинити добро слободно и служити Богу разумпо; за то су она невина и чиста по души и по телу, и могу се јављати пред лице Божје са синовљом слободом; може се казати, само Правосуђе не налази у њих предмета ради гнева и казне, и Господ прима њихове молитве, као жртву чвсту и угодну. Мала деца су велики пред Богом! Ко Је највеЛи у царству небескоме ? иитаху апостоли Госнода Исуса Хиста. И дозвав Исус деше, и постави га мсђу њих, и рече: заиста вам ка~