Српски сион

Л РПСКИ сион«.

и из Вашег краја, преиоручивали су и нама ваљане, снособне ђаке, који су ради да се крену и да их упутимо на њихову срећу и будућност, па смо их ми и у томе увијек радо помагали. Дјеца су задовол>авала своје господаре, па је и интересовање бивало и иостојало са многих страна све веће и веће и општије. И тако смо и ми до данас смјестили лијеп број одличних младића за шегрте, на све стране и у свакакве струке. Господари су врло задоволзни, а дјеца још сретнија, јер напредују осим сасвим малог изузетка — врло добро. Истииа из неких мјеста одговарано нам је, да тамо не ваља свијет, да не ваљају дјеца и т. д. и т. д., а нослије се видјело, да су баш из тих крајева дјеца добра. Треба се само заузети, добро пребрати и само најбоље ирепоручити, а послије се само види и каже, чије заузимање и чији иосао ваља. У ком су мјесту први људи немарви, малодушни, снори, комотни, запуштени и т. д., тамо не ваља никакав посао, не ваља ништа, тамо не могу ни дјеца боља бити, нити се могу кретати или одважити, кад нема кога и кад неће нико да их упућује. У таквим мјестима чами, кисели се, заостаје све, пропада много. А увијек се само кука, како су нам други криви, мјесто да се нризна немар, па да се пристуни озбиљном, одлучном и смишљеном раду. Баш из мртвијех крајева треба да омладина што више и што даље у свијет одлази, да види, да научи штогод, да се послије као зрели углађени, паметни, искусни, вриједни, ирекаљени и напредни људи враћају, свој крај оживљују, оримјером подстрекају, нросвјећују и унапређују- Ми смо ради, да се сви крајеви и сви слојеви што више и још боље заинтересују и крећу, на молимо с тога све нријатеље српског привредног напретка, свуд да се у свом мјесту, крају и домашају, међу собом, да се са осталом интелигенцијом у својој околини договоре, да У Г1 У ћ УЈУ свијет да нам препоручује добру дјецу — а и ми ћемо се и од сад и за;ту ствар заузимати, што се више може. Управа „Привредника". одјељење за намјештање особља. Књижевне оцене и прикази. Свети Апостол Павле, живот му и рад. Написао Милутии ЈакшиИ. Књиге за народ. Свеска 94.

Најтеже је писати књиге за народ и за децу, јер је осим свега другога тешко човеку, који се бави са великима и школованима, спустити се у доба, начин мишљења и језик деце и народа. Ретко ко може то, али сваки такав писац тежи бар за тим, што се код г. М. Ј. на жалост не види. Књига о којој је реч, није за народ, као што нису и многе друге, што их наша Матица Српска иод том Фирмом издаје. Писцу таквих књига морају, особиго кад пише о оном, о чему наука води рачуна, бити познате све научне хипотезе, о дотичном предмету, што код г. М. Ј. као да није случај. С тога се он није смео придржавати једног автора, па примити само његове хипотезе, као што ради г. М. Ј., држећи се једино Фарара, те услед тога и не видимо код њега оно, што је у науци у оиће, и то од озбиљнијих и чувенијих научара, него што је Фарар, примљено. Жао нам је што нам није при руци Фарар, те би нам много што шта у књизи г. М. Ј. јасније било, али толико стоји, да је г. М. Ј., направио из Фарара само брз, непажљив и иовршан извод, који није згодан за народ, а то се нај јаеније види у описивању друго , . , путовања Павлова на стр. 39. Г. М. Ј. описује ту бављење Павлово у Филипи, па каже, да су оштећени госиодари (зар они?) једне девојке, коју је посео зао дух прорицања, затворили Павла и његове сапутнике, да их је после тамничар узео у дом свој и опрао им ране. Еакве ране? Откуд рана на Павлу и на његовим сапутницима ? Г. М. Ј. не каже иам то, а то је отуда, што је он брзо и непажљиво вадио извод из Фарара, јер да је пажљивије радио, он би нам по Дел. Ап. 16, 22. 23. прво казао: о! атратгјуо!. .. гхвХеооу рарб^гсу, тхоХХа; тг гта9-гутгс; оа>тоГ$ пеХгјуосд г( ЗаХоу г(с, сроХахт^ т. ј., да су сттраттјуос, или као што је у словенском тексту преведено, да су коеви>Дк! заповедили својим војницима, да Павла и његове сапутнике прво шибају, па ондада их баце у тамницу, — да су дакле ране на Павлу и на сапутницима његовим биле од шиба римских војника, против којих и иротестује Павле у ст. 37., јер по 1ех Уа]епа (254. и. с.) и по 1ех Роппа (506. и. с.) забрањено је било римског грађанина, као што је био Иавле, шибати, док му се не одузме грађанско право по доказаном му престуну. Али ми смо тврдили, да многе ствари ни самом г. иисцу нису познате, тако н. ир. на стр. 9. каже он, да су први ђакони били изабрани, да служе ири дељењу милостиње и