Српски сион

.СПРСКИ

смон -

вр . 49.

19, 6, 1. и 1зе1]. пк1. 2, 15, 1.); најгоре нак на тој страни је то, што писац говорећи о жртвама, које има назореј при крају назорејства да ириноси, тумачи у загради, какве су и које су то жртве, те их навађа по врстама њиховим. кшоженА за грех, гаира и возношења, мисли дакле, да су возношења засебна врста жртава, дочим се возношењем у црквено-словенском тексту св. Писма назива све оио, што се узноси или приноси на жртвенику, т. ј. возношење је у опће свака врста жртве, или свака жртва, Кад писац иише за народ, за што употребљује на стр. 76. и речи, које иарод а и многи други не разуму. Тако н. пр. каже: „везаше се — — — — страшним херемом", па онда додаје рђаво тумачећи реч херем: „заклеше се." По њему дакле херем зпачи заклетва, а то није баш ираво значење. Реч сћегетје јеврејска реч и значи проклетство 8сП. Божје, што се најбоље види из грчког текста тога места 23, 12, где стоји: еаотоб? т. ј. изрекоше ауа&гјла, сћегет или нроклетство Божје на себе, ако буду пре јели и пили, него што убију Павла. На стр. 78. каже писац једну историјску неистину, каже, да је Феликс збачен, „а место му се не попуни за две године", међутим се зпа, да је цар Нерон збацио Феликса 61. год. по Хр., његов наеледник био је Рогсшз Ре8(ш$, који је умро одмах идуће 62. године, а исте године у јесен већ је прокуратор АЊпшб у Јерусалиму. Осим наведених погрешака налазе се у књизи још и много других, особито у одељку „последњи дани", које све махом сведоче, да је пи ■ сац радио брзо и непажљиво, држећи се само једног автора, дочим смо ми, радујући се у наиред оваковој врсти рада за народ, ишчекивали много јаснију и коректнију израђену слику узвишеног и величанственог рада и живота св. апостола Павла. Матија и Јован. ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Архијерејска литургија.) На дан Св. Оца Николаја, као храмовни дан св. саборие цркве у Карловцима, служио је св. литургију св. патријарх Георгије, на којој је у многољетствију, први цут у титули Његове Светости спомеиут орден Белог

Орла, којим је благдизволело Љегово Величанство Краљ Србије Алексаидар I. одликовати Његову Светосг. (Јавиост Пакрачке Препарандије). У седници прорачунскос ^аборског одбора питао је народни заступиик Ћира Мшгекић, да ли је решено питање јавности српске мушке учнтељске гаколе у Пакрацу. Преузвишени љ Бан гроф Куеи Хедервари одговорио је, да је Дтрошле године било у том нотледу нерешено више питања, која су међутим, осим једнога, до сада сва решења. Сада се има још решити ствар о председииштву испигие комисије, иа када се и то решп, онда ће се тај преджзт моћи коначно нривести крају." (НаграЗјен учитељ.) Кр. уг. министар привреде иаградио је са 200 К. Милоша Бандића српског народиог учитеља у Вел. Кикинди, у знак признања његових заслуга око руковања воћарском школом и око неговања воћака. (Исправак). У белешци прошлога бро.ја Лички протопрезвитерат у г. 1900. на стр. 789, место: „комуналних школа било је 240," треба да стоји: „комуналних школа било је 29." Књижевни огласи.

шаг апостоли **■ ПРАЗНИЧНИ И НЕДЕЉНИ, КОЈИ СЕ ЧИТАЈУ ПРЕКО ЦЕЛЕ ГОДИНЕ приредио прота Васа ИихсолајевЈгЗа. парох Ирилки С ВЛАГОСЛОВОМ ЈБегове Светости, преузвишеног Госиодина Георгија, иатријарха сриског. Овако се зове књига, која је ово дана свет овај угледала. Приређивач ове књиге за његових 35 година службовања опазио је, како ученици основних школа наших, читајући апостол, често стапу ма где и почивку начине, а тим смисао посланице кваре; код неких слушао је, како и сам наслов апостола не говоре како треба, и. нр. читају: „сокорное посланТе Такшвле": место: „сокорндги> послдма Т лкшлка "; код неких опет видео је, да деца ие могу нанамет да изговоре прокимен аиостола, те или пе говоре ништа, или говоре само : ,.И ТКС1 " Е/ и 8, прокТлкнк гласх": који буде, а остало испусге. Најиосле сазиао је, да миога наша школска деца незнају да читају црквено -славенскп, пли ако и читају, оии изговарају којекако и наопачке, те место деннца говоре десница и т. д.