Српски сион

В р . 49.

то, да у св. Писму нигде нема спомена, да су Јудеји дванут покушавали, да убију Павла у Дамаску. Види се јасно, да је писац у неизвесности и незнању, где унраво да смести пут Иавлов у Аравију, о ком сам Павле прича у Гал. 1, 17, јер у Делима Апостолским ништа се не спомиње о том путовању, него се ирича, да је Павле после обраћања свога дошао у Дамаск, Да је остао ту дни н*кк'|/Л, ■ђцероа тхд (9, 19); дакле неколико дана само, да је за то време проповедао у синагогама, да је Исус син Божји (9, 20), и да је он Христос т. ј. Месија (9 22), на се за тим у стиху 23. наставља „кад се иснунише дн'п доколни (грчки: %Аера$ Ехауас т. ј. многи дани, дуже време), сок^кфлша 1$д« (у Дамаску) оувити его." Од 19.—23. стиха, дакле, прича се, да се Павле после обраћања свога бавио у Дамаску неколико дана (ст. 19.), а за тим да се бавио много дана (ст. 23.), према томе изгледа, да та два стиха једап другом противрече. Највећи тумачи св. Писма, (осим можда Фарара), умећу пут св. Павла, о ком оп сам у Гал. 1, 17 прича, између стиха 22. и 23. гл 9. Дел. Аи., те онда не само да не стоје у нротивречности, него се онда и мишљење иишчево, да су Јудеји у Дамаску двапут радили о глави св. Павлу, показује као ногрешно, јер се онда овако развијале ствари: Савле иде у Дамаск, на путу добија откровење Божје, те он од гониоца ностаје пријатељ шта више проповедиик св. Јеванђеља у Дамаску, где се бави само неколико дана, за тим иде у Аравију, где остаје скоро три године, иосле тога враћа се опет у Дамаск, где остаје много дана и где сигурно још с већом ватром него у почетку ироповеда Христа Распетога, а Јудеји се тек сада први нуТ договарају, да га убију, дочим га ученици, сиасавају сиустивши га у корпи са зида градског (ст. 25; 2. Кор. 11, 32.) На стр. 27. и 28. стбјк: „ту су се у (Антиохији) верни прво почели називати ХришИанима " т. ј. сами верни називали су тако себе, али ни то неће бити истина. Име Хришћанин долази још на два места у Новом Завету, и то Дел. Ап. 26, 28. и 1. Петр. 4, 16, али иа оба та места јазичници називају верне Хришћанима, нрема томе би ће свакако, да је назив Хришћанин у Антиохији потекао такођер од језичника, и то не из подсмеха ; као што писац на стр. 28. каже, него по аналогији политичких и иартајских имена, као што су: еае§апш ; ћегосИаш, зи-

О тр . 823.

лоти и т. д., сами ирви Хришћанни пак назвали се међу собом, светима, вернима и браћом. Код причања о првом мисионарском путовању Павлову каже писац на стр. 28, да се на тај иут кренула само два бедна Јеврвја т. ј. Павле и Варнава; а да где је Јован, Марко? За друго путовање Павлово каже писац на стр. 36., да се догодило после неколико година (око 52. год.) после апостолског сабора, за кога сам на стр. 32. каже, да је држан око 51. год. На стр. 37. спомпње, да је св. јеванђелист Лука, сапутник Павлов на његовом другом нуту, описао појединости рада апостолова, за тим спомиње рад у Галатији и бављење његово у Тројади. Из тога иак излази, да писац мисли да је Ј1ука још пре Троје постао сапутником Павловим, што пестоји, јер Лука тек из Троје полази са ГГавлом на пут, што се види из т. з. „ми" — места т. ј. од Дел. Ап. 16, 10. На истој страни : „У сну му се јавл,а прилика маћедонског војника." Откуд војни ка, кад у 16, 9 стоји: н'кк1И, (грчки: ауујр — — — — XI?? На стр. 39. прича иисац о робињи у Филипи, „која је дотле прорицањем доста новаца заслуживала својим господарима", а не каже, да је њу носео зао дух прорицања, но тек доцније спомиње, да је Павле истерао из ње злог духа, „и она неће вишс", ваљда пе могаше више прорицати. За Павла се каже на стр. 42., да је у детињству научио тикачки занат, а то је рђаво тумачење, и то не само пишчево, него и многих других, јер ахгјуоломс, црквенословенски скинотворцћ! (18, 3) не означава никад оне, који ткају покриваче за шаторе, него оне, који праве шаторе. У 19, 35 каже се, да је книжникх, грчки ура^атебе утишавао народ у ЕФесу, а иисац га назива писарем, дочим је урос(х\ха.1в државни канцелар или секретар, који је водио надзор над државном архивом, састављао и читао народу јавне званичне наредбе, или је био, као на овом месту, у име државне власги званични говорник у народним скупштинама. Писац каже на стр. 61., да је Павле написао посланицу Галаћанима на свом трећем нутовању у Коринту, дочим је у оиће у науци са разлогом, о ком сада не ћемо говорити, примљено, да је наиисао о свом трећем путовању на ночетку свог дужег боравка у Е®есу око 54., шш наЈдаље 55. год. На стр. 72. јасно се види, даписац није са свим начисто са завегом назорејским. Ми га, унућујемо на четврту књигу Мојсијеву гл. 6, 1.—21. и не Јоси®а Флавија (апМди. ш1,

„СРПСКИ оион.*