Српски сион

Отр. 814.

.СРПСКИ

сион.*

В р . 49.

као неки најемник, који проиада у беди свога звања, а узвишени позив учитељски деградован је — цо заната. У ненрестаној бризи о хлебу насушном за себе и породицу своју — без интересовања, без одушевљења врши он поверени му позив, сељакајући се час тамо час овамо. Свуда је он један и исти, ваморен и нервозан, пропуштајући драгоцене школско време и слабо марећ за школу и децу му поверену. Како да позна своје ученике. како да прати способност и развитак њихов!? Преостаје му само да задаје лекције, пита и класе бележи. Тешко је наћи учитеља задовољна судбином својом, местом и положајем. Сав се задао у бригу за побољшањем стања свога и старањем где повољније место за себе да нађе. XXXI. Жожемо оснивати колико год хоћемо учитељских школа и института, завсштати на њих велике суме и снабдети их сзим савршеним номоћним средствима — па ипак не ћемо д<>бити жељеног, одушевљеног и издржљивог учитеља. Зашто? Зато што се идеја учења не оснива на одушевљењу, за то, што је у уму ученика само једна сврха — хлеб наш насушни. Свој позив сматрају као средство за бољи и лепиш живот. XXXII. Са великим развитком индустрије, са умножавањем пијаца и центара за производњу, с довлачењем масе радника к машини и механичком раду, умножавају се предмети пр«изводње и потрошње, рађају се и плоде се нове иотребе, сабирају се и раздељују нови канитали — но заједно с тим пропадају и уништују се душевне способности народа, усахњују живи извори одушевљења. Проширују се варопш и привлаче множину народа, који пропада у пустом нераду или иренапорном раду... незадовољан, нервозан, без куће и кућишта... живећи дан у дан без сврхе, без наде, без свести.. . . Нешто томе слично прети школи, ако она престане бити радионицом разумног васиитног рада, него постане машина, где се вечито механички ради, где душа човечја нема одмора, не може да се ориентира и к свести до|е. И школа се може упоредити са заводом. у коме пара и електрицитет ради, са бесвесном машином, која од времена на време израђује готове кандидате — за испите.

ХХХШ. У данашњем веку, веку свеопће графоманије, често човек озбиљан не може да се ориентира од силних књига. Силне књиге, беседе, речи, не само по квалитету, него и по квантитету, показују врло чесго велики утицај на сав наш живот, на начин мишљења нашег. на правац воље, на образовање карактера Само читање смета познавању живота, какав је; нознавању људи и дела њихових. Прекомерно јело убија телесни организам, па тако и ирекомерно читање убија озбиљну мисао. Та опасност (јсобито је страшна у васпитању. Ту не иомаже каква нова теорија или научна књига, него фактичка лабораторија педагогике. Један само дан у тој лабораторији више користи пажљивом уму и пријемљивом срцу, него сијасет прочитаних књига из педагогије; ту се у истини учимо мотрити дела живих људи, а да се не обзиремо на књиге и њихове оиисе. Животни елеменат васпитања не види се у књигама; он је само приступачан непосредном осећању. XXXIV. Имамо доста виших научних завода, где се васпитају људи за учитељство и проповедништво. Но у бризи о вишим курзовима, о тешким испитима, о ученим дисертацијама заборављају или. сматрају испод достојанства — вештину учити децу. И кад би им ко покушао омилити ту вештину, они би ју с негодовањем одбацили. Напротив. Пропустивши време васпитати у себи душу учитељства, — а доцније нису кадри — сматрају узвшнени позив учитељски обичним — занатом. У згодно време могла би се деца научити иростом, јасном и одушевљеном говору, појмљивом и саосећајном ономе, на кога је уирављен. Исто тако децу би могао одучити од многог говора, накићеног звучним фразама, вештим изражајима, и лажним патосом, који само као маска одушевљења служи. XXXV. У делу народног просвећења и образовања главно је, да не треба наглити, већ постојано ићи за тим, да се идеал постигне, те у колико може да се оствари. Али се особито мора. пазити, да је тај идеал истинит, веран, стваран и непоколебив. Шга користи, ако подигиемо силесију школа, а не васпитавамо учитеља, или нодигнемо школе своје на лажном идеалу и на нескладности с фактичким потребама жи-