Српски сион

Врој 49.

врлина прописују, да су то муке и послови, који иостављају најтеже граниде вашем задовољству, и који не могу с вашим блаженством онстати. Али од којег ропства и које невоље ћете зар сигурни бити, ако у вашој унутрашљости не влида ред, невиност, чистоћа, ако своје срце, тај најодличнији извор свог човјечанског блаженства и све човјечанске неволЈв, од свих ствари не сачувате? Не, блажепи су они који су чистог срца, јер Ле Бога видјети. Блажени су они који се боје злих мисли и похота исто тако као и од злих ријечи и дјела; који су нспријател.и свакој лукавштини и нечистоћи; који невино и свето мисле и живе, и перу се од свих мрља духа и тијела. Њихова врлина није голи ејај, она је истина и снага; она је чврсто основана и неномична, исто је тако истинит, исто тако пријатан покој душе и блаженства, која ју трпи. Они се смију тјешити најизврснијом милости Божјом, најчистијим и најсветијим бићем, способни су за његову ближу заједиицу, за његов нарочита утицај, и једном 1\е у бољем свијету својим ноузданим људима припадати и удостојиће се, да ближе приступе к Њему, праизвору све истине и савршености. VII. Може бити ви мислите, ви, који желите и тсжите, да будете сретпи, да кротост, коју вам религија и врлииа препоручује, не може оистати с овим блаженством, да она показује слабост духа, да на тај начин не можете обезбједити своје посједе, своју част, своја нреимућства, да се ви за њихову иотврду не смијете бојати никаква немира, никаквих досада, никакве свађе, да ћете се трнељивошћу и ногодношћу ионизити, и да морате за сваку увриједу задовол>штине тражити. Али не варајте се, вели нам Богом послани учитељ блаженства, тај вас нут не може и неће до циља довести. Сваку корист, коју тако з'адобијете, откупљујете губитком свога покоја душе, с новријеђењем братске љубави, која је богата срећом за ваг и за вашу срећу, а неслога и свађа су неисцрпиви извори набуне, жалости и невоље. Не, блажени су кротки јер Ле се назвати дјецом Божјом. Блажени су они, који трне слабости и погрјешке својих ближњих, који слогу љубе, нодупиру, тима је све, што, човјека с човјеком спаја, и што узајамну љубав и мир међу њима утврђује, светиња. Блажени су они који радо чак на своју штету другима братско срце ближе ири-

( Ј тр . 817.

квзују, и сваку везу, која их једне с другима спаја, све чвршће и чвршће везују. Они су тако расположени, као што је Бог Отац свију нас према људима расположен, они му подражавају, извору све савршености; они су му у погледу доброте и љубави све сличнији и сличнији; они су као његови нашљедници, у иарочитом смиелу као његови синови, и као такови могу се удостојити његове особите милости. VIII. Може бити ви мислите да се сав губитак земаљских добара, све тешкоће, сви болови свакако с блаженством боре, да се користи и радости, врлине и нобожности прескупо откуиљују жртвом, коју оне кадкада траже од својих поштоваоца. Ви сажал>евате кријепосног, побожног, ако га притискује незаслужено сиромаштво и незаслужен презир, ако га грде, хуле и прогањају, ако се он мора сам себе одрећи, свој крст на се узети, и за својим Господом у трпљењу и боловима ићи. Али, како га мало треба тада сажаљевати, кад га Бог води но мрачним, неугодним путевима до савршености! Колико је он сретнији тада од мекушца, који се сваког бола бојажљиво боји, сваком терету подлегне, све своје изгледе и наде у тренутку овог живота ограничава, и за љубав сваке ништаве користи или задовољства истине се одриче, и ради иротив своје савјести! Не, блажвни су, који су ирогнани тгравде ради, јер је њихово царство Божје. Блажени су који су истини и врлини вјерни, којима никакав бол, коме они не могу избјећи, није претежак, и никаква жртва, коју Бог и њихова савјест од њих тражи, иије нрескупа, који више гледају на невидл>иво него на видљиво, више на круну побједе него на муку и труд борбе, и све држе за добит што их циљу савршенства ириближује. Велика ће бити једном плата њихове вјерности, обилно надокнађене њихове претрпљене штете, величанствена отплата њихова бола, цјена њихове сталности! Они ће задобити преимућства нобједника, они ће иожњети високе, божанске радости од усјева, који је сузама носејан, међу блаженим *ће бити најблаженији, и заузеће највише степене части моћи, величанства у царству Божјем. То је, благ. Хришћ., то је наука, то су ријечи Богом посланог учитеља и успоставитеља човјечјег блаженства! Шта ћемо сада из свега овог закључити? Како ћемо из тог нознати пут ; који нравом бдажанству води? Како ћемо ићи

„СРНСЖЖ СИОЕ"