Српски сион

стр. 20 .ириски сион в . кр. 2

куће оскудицу трпе и гладују? Не, такови људи нису, нити могу бити срећни! Но и ако не чине земаљска блага човека на земљи искључиво срећним, ипак она много доприносе, да се човек посредством њиховим бар донекле задовољним осећа, јер му она пружају срества, да себе и породицу своју лакше издржава. Стога није ни забрањено шта више и иотребно је и земаљска блага ирибапљати , само то не сме бити главни задатак живота људског, и мора се прибављати једине само поштеном зарадом. И баш зато што су нам и она нужна, препоручујем вам, да будете у раду вашем умешни и радини , јер каква су тешка времена настала, само се такав човек може одржати у борби за опстанак; а прегаоцу и Бог даје махове. Али шта би вам вредило и тећи, кад не би знали тековину вашу и сачувати. Зато будите паметни и штедљти , јер не зна човек шта му носи дан, а штаноћ. Много зависи и од тога, како ће човек да расположи са својом зарадом, како ће удесити да има сваки дан што му је нужно и потребно, и да му још што и за црне дане преостане. Не расипајте крвавом муком стечене паре на непотребне ствари, на скупоцена одела од свиле и кадиФе, не трошите изобилно на непотребне части и гозбе, на сватове и даће, на пијанке и теревенке, јер се и оно мало што имате и што сте стекли растече, а боме врло често и дугови праве. А дуг је зао друг, јер ко се једном лакомислено у дуг ували, никад се из њега искобељати не ће, он ће га целог века пратити, и на послетку га упропастити. Историја нашег народа у овим крајевимајош из скоре прошлости потврђује оно што сам сада казао. Где су нам оне многе спахије, где су им грдна имања? Они пропадоше, а имања њихова пређоше у руке туђинаца и све за то, што не беху чуварни и штедљиви, но живеше раскошно а расипаху своја имања. Не стојимо боље, на жалост, ни са мањим газдама из ратарског сталежа, и они су раскошни и разметљиви. Треба

само видети како се размећу са својим имањем, особито кад кога жене и удају, ту чашћењу нема краја. Ко је имао кадгод прилике да буде у српским сватовима или на свечарима само, тај зна колико се у таким приликама изобилно пића и јестива спреми, којим би могао читаву војску напојити и нахранити. А богме такве гозбе грдних новаца стају, па да их је још имао и Бож' помози, али је морао да узајми под скуп интерес од сеоског зеленаша само зато, да се токорсе покаже пред светом, како може и он богато да прочасти, а после се вајка и стење под тешким теретом дуга, кога је лакомислено направио. Па је ли то мудро и паметно ? Зар се свадбе и свечарства не могу скромно у тишини и без сваког већег и излишног трошка провести ? Али је то мана у нас Срба, да се не знамо умерити, него више трошимо, но што би могли. И кад више нисмо у стању ни свакидашње потребе наше, које сваким даном све . већма расту. из редовних прихода наших да намиримо, постајемо незадовољни са својим стањем, настаје свађа и неслога у породици, муж постаје груб и небрежљив, жена немарна и раскалашна, а обоје слаби и несавесни према деци својој. Може ли онда у таковој породици бити среће и задовољства? Никада! Но кад вам топло препоручујем штедњу, онда вас и опомињем, да не пређете границе паметне штедње и не паднете у крајност, која се зове тврдичење-, јер штедња је врлина сваком човеку, ал' тврдичење ружи и нагрђује, оно је грех. ГПтедљив човек унапређује своје имање и сматра га само за средство, помоћу којега лакше живи, а ципија је бедни роб своје ниске страсти и похлепе за новцем. Штедљив човек ће и помоћи своме ближњем, кад се у невол>и нађе, али тврдица никад ни до века, у њега је срце од камена, он не воли ни себе ни другога. Стара историјска неслога српска никада није ваљда тако владала у нашем народу, као што влада сада. Нисмо сложни на црквено-автономном пољу, а сва-