Српски сион

бр. 2 _ „СРПСКИ ОИОН.* О тр . 21.

ђамо се и ружимо и на политичко-друштвеном пољу; јер што једни ураде, други Т о кваре, што једни сазидају, други то руше, што је добро једнима криво је другима. Па докле ћемо још да трпимо то болесно стање у нас? Погледајмо само на саборске изборе у Угарској и Хрватској и Славонији, пре кратког времена обављене, колико беше људи толико беше и ћуди, те сад у срдитој немоћи својој један другог ниским грдњама и клеветама обасипамо, бацамо кривицу на друге, а сами смо томе криви. Ми смо малени и сиромашни, живимо у овој држави врло раштркани, нисмо компактни, а при том смо још и завађени и посвађани. Може ли онда, питам вас такав народ, који се само гложи, импоновати другоме?, можели такав народ имати наде на лепшу и бољу будућност своју у овој држави? Ја држим да не, и све дотле не, догод се хми не зближимо, док се не измиримо. Прут је за себе слаб, али је у снопу јак, вели пословица. Оканимо се свађе и размирице, јер нас она троши и убија, удружимо све силе наше, да народ наш од пропасти сачувамо. Пренимо се из нерада, заменимо стару неслогу српску жељеном слогом, збратимимо оне, који су разбратимљени; сјединимо оне, који су поцепани; измиримо оне, који су завађени; поведимо 'народ српски путем религијозно-моралним, — покажимо му начин, како да се још и материјално унапреди, па сам уверен, да ће такав и само такав рад наш бити крунисан успехом и да ће бити од неизмерне користи и по Цркву православну и по народ наш српски. И ако је непобитна истина, да народ наш српски у погледу вере и морала и материјалнога благостања рђаво стоји, ипак још нисам изгубио сву наду, да ће и у том погледу поћи на боље, јер кроз црне облаке натуштенога неба, кроз ону таму, која нас је обузела, указује нам се зрачак светлости, који ће нам показати пут, који води лепшој и бољој будућности народној; јер од неког

премена опајса се иокрет у народу. да га како у перско-моралном, тако и у лштеријалном иогледу унаиреди. Ова мисао поникла је прво у Загребу, где су неколицина родољубивих Срба, дошли до тога уверења, да наш народ само тако може напредовати, ако му на моралном и здравом темељу развије радну снагу његову на привредном пољу; научи га штедњи, удружи га међусобно, да један другог помаже, и побуди у њему заинтересовање и вољу за трговину и занате, уверени будући, да ће га на тај начин унапредити и усрећити. У ту цељ основане су: земљорадничке задруге, које лепо већ напредују; размештена су сиромашна деца по целој монархији нашој код ваљаних трговаца и занатлија, да изуче трговину и занате, те да онда обогаћени знањима и вештинама узмогу бити од користи народу, чији су синови. С похвалом и задовољством спомињем овај покрет, јер је учињен тиме први корак к' препорођењу нашега народа; али за још веће усапртење и наиредовање народно у сваком иогледу од векег је замашаја онај иредлог, кога је ире кратког временаједан „иријатељ' нароца" — иријатељима нашега народа — у Карловцима изнео (види „Сриски Сион" бр. 46.), јер је много темељитији и оисезкнији. У жељи и тежњи својој, да народ српски надалеко светли побожношћу, здравим наравственим духом и животом и да се одликује и предњачи у верској и црквеној свести/ — даље, да га по примеру других просвећених народа културно унапреди, материјално осигура и од лажних пророка и учења њихова сачува, — а у нади, да се наш народ без разлике сталежа зближи, да побуди у њему љубав и саучешће према ближњима, — предложио је исти „пријатељ народа": дасвештеници и учитељи наши, по свима општинама где наш народ живи, оснују иреко зимских месеци састанке у недељне и иразничне дане, ради међусобног иоучавања, на којима би се без разлике спола, сталежа и узраста поучавали: најглавнијим верским и моралним истинама, — разумевању цркве-