Српски сион

г Ч'р. 44.

.ориста сијн 3 .

бр. 3

кад је то још мање, а ја могу својим делима иружити чврста доказа о своме пореклу? Сетимо се овде и оне шале, коју је Христос рекао Петру (Мат. ХУП. 24.). Од њих се тражи храмовни иорез. Шта мислиш, Симоне, иита Исус, цареви земаљски од кога узимају норезе? Или од својих синова или од туђих? А кад Му Петар одговори: Од туђих, вели му Ое: То ми, као Божји синови, не бисмо мо- ј рали плаћати порезе? Међутим, додаје, иошто ми засада тсо§ш1о идемо по овој земљи, да их не ''аблазнимо; иди, баци удицу и коју прву ухватиш рибу, уз«и је, и кад јој отвориш уста, наћи ћеш статир, те им га подај за ме и за се. Биће да је Христос са ироничким ослехом управио на поглаваре свештеничке и старешине народне и ово питање (Мат. XXI. 28. и даље.) Они Га питаху, ко Му даде власт, да у цркви учи народ. А кал их је довео у забуну најпре са протупитањем, каквом је наиме влашћу Јован крстио, додаје Он јошједно иитање: Шта вам се чини: човек неки имађаше два сина, и дошавши првоме рече : иди данас и ради у винограду. А он одговарајући рече: хоћу, господару, па не оде. Други на исти тај иозив одговори:ие ћу, а после се раскаја и отиде.* Који је од ове двојице иснунио вољу очеву? Рекоше Му: други. Заиста сте, рече Христос, добро говорили. А ја ћу вама сад нешто рећи, о чему ме нисте ни питали, а осмех се на Његову лику претвара у гнев: цариници и блудпице ће нре вас ући у царство Божје. Или прочитајмо што прича Лука УП 36. и даље. Исуса иозове једап од Фарисеја на обед. Тада дође нека грешница из тога града и ставши састраг код погу Његових плакаше и стаде прати ноге Његове сузама и косом их од своје главе отираше и целиЕаше ноге Његове и мазаше миром. А Фарисеј у себи рече: Зар и то да је нророк, а ни не зна, каква га се жена дотиче! Христос му нак рече: Симоне, имам ти нешто рећи. Двојица бијаху дужни једноме дужнику; један * У св. Писму обратно: ирви воли : не ћу, а други: хоћу, господару. Прим. прев. .

I беше дужап пет стотина динара, а други недесет. А кад они пе имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи, који ће га од њих двојице већма љубити? А кад он одговори: наравно први, окреие се Исус жени: Но па опда иије иикакво чудо, да је ова нрема меии ноказала више љубави, него што си ти учинио, кад уђох у твоју кућу. И како би могао такав праведник, коме се иема шта опраштати, тако љубити као ова жена, која је тако много грешила! И рече жени: Опраштају ти се греси, иди с миром! На другом месту прелази иронија у горки сарказам. Св. Лука (ХШ. 31. и даље) прича: Неки од Фарисеја приступише Христу говорећи Му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије. А он одговори: Идите, те реците оној лисици: ето изгоним ђаводе и исцељујем данас и сутра и трећи дап свршићу. Тада пак морам ићи у Јерусалим, јер пророк не може погинути изван -Јерусалима. Довољно је јасан сарказам носледњих речи: као пророк имам нека права на ту почаст, да будем погубљен у Јерусалиму, у светој вароши, у којој су од вајкада убијали нророке. А види се сарказам већ и у пређашњим речима, који се дабогме у јеванђеоском тексту не види тако јасно. Као да Христос хоће да каже: Кажите томе ноштењаку, који се прЈСлавио са Јованом Претечом, да се мора пожурити, јер сам само данас и сутра овде, а трећи даи сам готов. Дакле данас или сутра; нрексутра већ морам путовати. Међутим. вели, тегако да ће му се испунити та жеља, да и меие онрави тамо, куд је оправио Јована, јер ја као нророк морам у Јерусалиму умрети. Мало ире тога је Христос са жестоким хумором сиоменуо привилегију града Јерусалима, привилегију, но којој се у њему < меју убитати пророци (Лук. XI. 47 и даље): Тешко вама Фарисејима, што зидате гробове пророцима, а ваши су их оцеви побили. Лепо делите улоге : оцеви убија.ју пророке, а синови им граде споменике и одржавају тако у успомени дела својих отаца.