Српски сион

Б р. 3.

.СРССКИ сиои*.

поглед му при улазу пада на силна празна места и са захвалношћу према Богу опажа он, да је он бољи човек од многих, који данас трче за светским уживањем. А тамо преко скупио се уз зид митар, који није научио, да има сталног места у храму, то је ваљда какав социјалдемокрага ; скупио се уза зид иза једног стуба, а обузима га осећај стида и пред овим праведником и пред Богом, на кога толико дуго није мислио, па говори: Боже, буди милостив мени грешнику. То је слика, која би и једина (без ичега другог. Прев.) свом автору дела достојно место у светској литератури. Исги такав иронички осмех се може нриметиги и у оној причи о блудници (Јов. 8, 1. и даље). Хриотос је опет у друштву силних и незнатних и Он онет држи страну овим носледњима. Рано ујутру учаше Христос у храму. А књижевници и Фарисеји доведоше Му жеиу ухваћену у прељуби и занитају Га: Мојсије заповеда, да се ова камеиише, а шта ти велиш на то? Јамачно су мислили: сад ће се издати и устати у одбрапу ове пропале особе; тада ће и луде морати увидети, ко је он. А Исус не одговори ништа, већ се саже земљи и писаше ирстом по песку. као да би хтео рећи: Шта се то мене тиче? Ваше је, да судите, ви високоморални; та ви то тако добро разумете, како треба ближњему судити, много боље него ја. А кад онинеће, даГа оставе, подигне Он главу наједанпут, око усана Му заигра лак осмех и проговара им: Добро, ја ћу вам дакле рећи мој суд: „Ко је међу вама без греха, нека најнре баци камен на њу". Ко је без греха, људи као што сте ви, ти имају овде првенство. Ја сам јамачно већ у саобраћају са таквим светом доста отунио; што ја захтевам, ваљда није ни умесно, зато молим вас, који сте сасвим чисти и коректни, немојте се у свом правосуђу са мном само задржавати. И сагне се опет земљи и писаше по песку. А међутим хучна група постаде сасвим мирна, краде се један по један напоље и за час остаде Исус сам са женом. Па сад се окреће њој са речима: А где су су они, што те онтуживаху ? Ни један те

не осуди? А на њен одговор: Ни један, Госноде! говори јој Он, сада са осмехом божанског милосрђа: Ни ја те не осуђујем. Иди, и одселе више не греши. А ево још једне такве сцене, али сад Христу суде. Бејаше то у предворју Соломонову; Јудеји Га опколише са питањем: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно. Исус им одговори: Ја вам казах. па не верујте, мада дела, која ја чиним у име Оца свога, сведоче о мени. А они узеше камење, да Га убију. Он им пак одговори: Многа вам добра дела учиних у име Оца свога; за које од тих дела хоћете да ме каменишете? (Јов. X. 32.). Да Христос, као и на том месту, употребљава ироничко питање, да посрами и да поучи, може се још многим местима доказати. Тако у питању о светковању суботе: Има ли међу вама кога, пита Он Фарисеје, који не води и у суботу свога вола или магарца, да га напоји? Или кад му надне живипче у бунар, не ће ли га извадити и у дан суботни ? Па тумачећи њихово ћутање као одобравање, наставља: А ослободити у суботу ову кћер Авраамову њене патње, учите, да је злочин? (Лук. XIII. 15, XIV. 5.). Овде се изрично каже, од каквог је утиска било питање: И кад Он ово говораше, стиђаху се сви, који Му се противљаху и сав народ радоваше се за сва ЕБегова славна дела. Законици су тако дотерани ас! а1ззигс1ит конзеквенцијом баш њиховога тумачења закона. Тако доводи и други иут Христос питањима о св. Писму у теснац њихово тобожње знање св. Писма: Како да назива Давид Месију, који му је син, својим Господем? (Мат. ХХП. 43.) Или друго место из псалтира: Ја рекох, богови сте цитира Он, да на то надовеже питање: Ако св. Писмо оне назва боговима, за које је иисано, како можете ви мени рећи: ти хулу на Бога говориш, што рекох: ја сам си Божји. (Јов. X. 35.). Тим као да је хтео рећи: Та ви се сви можете по тим речима св. Писма, — а Писмо се не може поквариги — назвати боговима; на зашто браиите мени да се зовем „сипом Божјим",