Српски сион

„СРНСКИ сион. 4

СЈ тр. бб.

Помирени с Богом, чуваћемо од сада мир душе своје, пеговаћемо и одржавати мир с браћом својом, увреде трпељиво сносећи и увреде радо праштајући. Опроштени греха, искаћемо од сада пре свега царства Божјег и правде ЕБегове јер смо уверени, да ће нам се тада и све друго дати. Видевши један пут светлост истиниту, тражићемо од сада увек Онога, који је светлост тиха свете славе бесмртнога Оца небескога и извор светлости без залаза. Научени мудрости Нзеговој, ми ћемо се у простоти својој смиравати и смиравајући се дивити се неиспитаној мудрости и безмерној благости Божјој. Упућени и научени од Њега, где је и шта је право богатство и како се оно — без греха — задобити може, настаћемо сви без разлике, да га себи осигурамо тамо, где ћемо га вечито уживати моћи и где му се ни трулеж ни црв ни тат ни разбојник приближити не може. Утешени Њиме, не ћемо више туговати и уздисати у невољама земаљскога живота нашега. Охрабрени Њиме, не ћемо поклекнути ни клонути у борби тешкој са злобом дана наших. Подигнути Њиме, нећемо више падати ничице пред идолима овога света, па били они од злата или сребра, звали се они висока част или велика власт, светска мудрост или земаљска лепота. Нахрањени и напојени, одевени и удомљени Њиме, не ћемо од сад, и ако смо у сиромаштву тешком, очајавати ни роптати на Бога, ни завидети и пакостити ближњем нашем, гледајући у руци Његовој већи залогај хлеба или на ле|јима његовим скупљу крпу одела. Имајући на небесима Оца, који се непрестано брине за нас децу своју, који сунцем својим обасјава и греје међу нама добре и зле, који кишу плодоносну гааље на љиве праведника и неправедника, који храни птице небеске, и ако оне не сеју, не жању и не свозе у житнице, који цвеће пољско одева лепше, него што се одевају богати и раскошни цареви, који зна све шта нам треба пре молитве наше,

који ће нам дати све, што Га молимо ако је то за нас корисно, имајући сви ми таква Оца на небесима — чуваћемо се од сада убитачних брига животних, који нам снагу и здравље подгризају и дане наше на земљи умаљују и предаћемо сами себе и један другога и цео живот наш с потпуним поуздањем у руке преблагога Промисла Божјег. Најпосле знајући, да морамо бити као деца, ако хоћемо да у^емо у царство Божје, које смо једва дочекали на земљи, ми ћемо од сада неговати и развијати у себи оне красне и миле особине душе детиње, са којих су нам деца наша аифели на земљи, па ћемо радујући се с њима и радошћу њиховом — чистом, безазленом и искреном — светом и светлом празнику Рођења Христова славити и појати с њима хришћанске побожности радосну песму: слака ко кишни^х Ког&, косп -кклитЕ ик>д'Ге. 1ћминћ, Дано у еиискоиској резидепцији Нашо) у Новоме Саду на предиразнсшво Вођењи, Христова године 1901. од рођења Христова, а еиискоиовања Нашега треИе. Горепоменути сииренп епископ Митрофан

Његово Високотгреосвежтемство Еаискои Пакрачки Госиодин Мирон благоизволео је на Св. Саву о. г. одликовати јереја Јована Константиновића, нроФесора и катихету на сри. мушкој учитељској школи у Пакрацу са црвеним појасом. Епархијска Конзисторија Пакрачка у сједници својој од 16/29. јануара 1902 именовала је јереја Јована Константиновића, иро®. и катихету на срп. учит. школи у Пакрацу администратором иарохије у Пожеги а уједно му повјерила у администрацију и протоирезвитерат Ножешки.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. 0 Св. Сави.* Кад дође св. Сава средозимац, прене и оживи сва српс^а земља, устрепећу, од страха * Говор управитеља В. Вујића у гимн. дворници.