Српски сион

Отр. бб.

Д;РПСКЖ

и радости, њене горе и дубраве, заталасају јој се, као струје Јорданске реке и језера, међ три мора и Дунавом хладним на успомену онога дана кад је. пре 666 година, махнув последњи пут мед нама и нашом браћом у Трнову, десном руком и струком босиљка, закрстио пм воде о водокршћу. Од оно доба служи он, готов светад још на, овом свету, а на оном глава небесноме колу српском, и прилом жртве и молитве непосредно Посреднику нашега спасења, коме је у раној младости учинио био завет душе сво.је на Атону, и одржао се у чистоти кроз сва искушења варљивога века нашег. Томе је заслужио у Бога неувелн венад угодника његовог а Србе задужио и прославио у реду народа, јер су његовим трудом и подвизима успели да имаду, као сви срећни и честити, своје цареве и краљеве пгго их је прве он собом крунисао био не само, него показав и иут који води у живот, наставник и учитељ бејаше им и у томе: српске љубе и српске мајке удостојиле су се, но угледу Савине, рађати, покрај јунака и витезова, краљева и царева, такођер светитеље и угоднике, дакле најодличније избранике Божје, како на земљи, тако и на небу; у чему нам је сведоџба велике милости његове и необичне снаге народне, залога и узданица племеиа српскога и нодобности му за виши културни живот. Но ако нам се за мртву ирироду можда само тако чини и привиђа, да се овесели и крене, али нас јамачно не вара живо срце наше, које у свести и осећању важности и значаја дана Савинога, друкчије нам јако у прсима игра и дамари јаче бију, те се п разлева по свем бићу нам чудно чуство и топлота која нас разгрева и дочарава иајлепше слике из старих и даљних времена и места. Или нас зар вара што знамо и видимо ево очима, где је похитало и хита јутрос све, и старо и младо, пошто ослави дан славе Савине, ведро и вољно, у цркву и школу, та паладија вере и народности наше? Није ли то највиша збиља и јава, као „јесмо ли ми сад овде." Тако извесно л.уби душа наша Саву, што су га гледали и слушали наши стари, као што је љубио он нас, свој последак, које није могао знати ни гледати, али је, још више! веровао и подвизавао се за њ, своје достојање и ову децу, ученике наше, што их духовно препорађа у 20-ом колену, и које сте ви милостиве госпође и господо по-

тежили се и да видите и чујете, народну узданицу, где му захвално поје хвалу заједно с нама и присугним свештеним ликом. Ја вас с поштовањем иоздрављам под овим кровом што стоји под нокровом Савиним, којем су га у част подигли Карловци из чисте несебичне љубави за умни и морални напредак народни, као што је неинтересована и племенита наука, која с овог огњишта разашиље пламените зраке што сјају п грију на све четир стране Сриства, одкакоје жудног светлости и истине. С тога вам се и на овај дан обнавља сведочанство симаатије и благдарности, у осталом од увек тако раскошно и заслужено одавано Карловцима. Веран усвојеном начину и обичају, да на дужни поздрав цењене иублике њојзи у почаст и ваславу овога дана а за поуку нашим питомцима и свима млађима надовежем кратко предавање с предметом да се протумачи значај једне стране и једне гране рада Савиног према принципима и послецима сувремене науке: у томе ће као прошлих година други, ове да ме допуни и одмени колега Д. Сперњак, које ће прочитати свој састав о науци и њеном значају; а ја ћу одмах, да не прекидам сада себе и не настављам после њега, да пред лицем овога одличаога збора ваших и наших добротвора, драги ученици, у име савета и у име завета, ради управе у потоњем животу вам управим неколико искрених напомена и речи, са којих ако пх иримите и будете вазда ималп на уму нећемо ни ви ни ми бити постидни ни кајати се, на против; јер су црпене из књиге о дужностима, где је сложено вековно искуство човечанства и дате нам једнообразности у области људске наравствености. Оне се ионављају и теку, слично законима физичкога света и реда са снагом фаталности и финалности, а опажају од умних бића по великој чести савешћу, као што се бића подчовечанска по инстикту и осећању угодности и бола пролагођавају околним приликама п пресретају опасности за корист јединке и врсте. Блажена |'е и света и овога и онога света душа, која њих, пропксе правде и морала, појми и слуша. Данас сутра ви ћете, драги ученици, да се вијнете од нас многи у бели свет на високе науке, и на широко море, по томе, практичнога живота где вам се отварају далеки обзори, и слобода кретања и тежања оставља, да, у.јем-