Српски сион

Ор. 38.

ОПРСКИ смон.

Б р. 8.

се до краја користите. Да не буду иак само мртво спово њихови мудри савети и у вама као што су у књигама које и остану ако се не остваре у животу; то да се узмогне извршити ово. треба поред знања да имате за њих још срца и осећања, које нас и покреће на дело, да, и одушевљења, од чега добијају душу апстрактне истине. И онда ћете бити способни и у стању, да одзивајући се на спољашње утиске не одзивате се као мртва неорганска и органска животињска тела аутоматички и рефлективно: како и колико мора да одјекне и одбрекне нрема утиску и надражају него друкчије, мање или више ако и кад хоћете по вољи да промените и уставите живчани ток као бића свесна и аутономна. Ојачати своју савест, стећи навику за добро поклањајући му стално своју пажњу, једном речи задобити снагу да сузбијемо сваку нелојалну и безбожну мисао и жељу која би иоиикла у срцу нашем или нам се откудгод хтела наметнути, противстављајући јој друге, моралне и социјалне идеје и тежње — у томе и јесте смисао, и тим се путем само долази до, слободне воље, одлике човека, Божје прилике, а изгубити је и немати ове властИј власти обуставе злих утецаја значи лишити се свога достојанства и душевну болест. Ви пак, драги ученици, чувајте, колико сте живи, морално здравље своје и иазите, велим вам још једаннут, на човечје достојанство у себи, водећи рачуна о части својој и народној, не смећући с ума да вам треба верно држати све своје наравствене обвезе, негујући пријатељство, марећи колико за се, толико за ближње своје, опходите се љубавно са свима не гњевећи се но умеревајући и умиравајући у жељама и страстима и себе и друге, укратко, клањајте се и дивите врлини и племенитости а сажалевајте и презирите нискост и порок не би ли тиме угодили и данашњем угоднику који је вазда у свима беседама што су прешле преко његових светих и речитих усана наглашавао ироиисе вере и морала, и угодим његовом прејемнику сриском патриарху, који радећи на, челу народне просвете, цркве и школе и унапређујући их тако бдије над Оавиним аманетима, и да се не осујете интенције оних врсних родољуба који су својим прегнућем подигли овај завод, где су се васпитавали и васпитаваће се, дај Боже, нараштаји и подмладак

народни. Олава Сави Немањићу. Слава Георгију Бранковићу. Слава основаоцима гимназије Карловачке.

Што је добро? Српеким народним поеловицама истумачио др. Данило Трбојеви-ћ. — Доиста, за сваку сврху треба више средстава, прихвати Божидар. — Колико их, што мислиш, треба најмање? — Да магнет покаже своју привлачиву снагу, мора бити близу жељеза. Треба их дакле најмање два. — Добро. Што је потребно за писање, мало прије смо напоменули. Све оне ствари, што смо их ту набројили, јесу средства, а само писање, рецимо писма, сврха. Него ми можемо настојати, како смо већ напријед рекли, да ту сврху учинимо такођер средством, ако н. пр. писмом, што смо га написалИ; канимо од некога нешто измолити или му нешто јавити. Пита се, хоће ли за ову сврху бити довољно само писмо, које је већ готово, или треба осим њега још што. Ну, куме, ти си и онако поштар, па ћеш и на ово питање умјети најбоље одговорити! — Треба га свакако предати на пошту с биљегом, који је законом одре^ен, за тијем да га поштар пребиљегује опреми и т. д. Иначе би могло сто година остати у кући, и онда не би било од њега никакве користи. — А која је, реци ми, од ових двију сврха важнија или виша: писање писма или она друга, за хнто се писмо пише, иа име мољење или јављање? — Свакако ова друга, јер је она прва сврха тек средство за ову пошљедњу. — А која од тијех. двију сврха изискује више средстава? — Ова потоња, јер за њу треба осим тога да писмо буде написано, дакле потпуне прве сврхе, још и других средстава. — А узмимо н. пр., да се оним јављањем какве важне вијести жели, да онај, коме се јавља та вијест, дође, би ли тај долазак био важнији од оних другнх свију сврха или не?