Српски сион

С тр . 58.

„СРНОКИ СМОН. е

В р . 4.

ност, с којом смрт на некој слици позива богаташе и великаше, који се баш при трпези живота расположили, да се мало и с њом у коло ухвате. Изгледа ми, да амо иде и она прича о неправедном приставу (опет Лука 16. 1 и даље). Пристав, кога господар ради неверности хоће да отера, употребљује свој положај још у последњем тренутку, да се обезбеди за будућност доброчинством, које чини са покраденим имањем свога господара на начин, како се прича у јеванђељу. Исус употребљава тај досетљиви и лукави поступак тога човека, да тим поучи Своју околину: кад бисте и ви знали тако спекулисати са неправедним мамоном, али ви за небо, као што је онај за земаљски живот. Та реч је јамачно изговорена са иешто ироније. Он вели: Мамон је по себи неправедан, он се дакле убраја међу кнезове овога века; свако богатство потече из неправде, насиља, лукавштине, надмудривања, исисавања, закидања, јер ко може само својим знојем стећи више него што му треба телу на храну и за потребе ? И како потече свако богатство из неправде, тако оно и служи неправди, наиме да се њим завлада и потлачи ближњи, који мора и себе и своје силе ставити у службу онога, који пешто има. Како дакле не би богатство припадало кнезу овога света? А гледајте, томе силнику (Мамону. Прев.) можете шкодити баш са његовим рођеним добром, кад наиме своје имање употребљавате на чињење добрих дела и тим себи (Јтичете благо на небу, кад се богатите у Бога. Али, ви, место да стичете себи пријатељ& баш Мамоновом помоћи и да се тим за вечност обезбедите, постајете непријатељв и ближњима и Богу. Заиста, синови овога века су мудрији од синова светлости: та они знају, да мамонову моћ употребе на своје уживање и да стеку његовом помоћи, себи нријатеља, ма само и за часак, Јер они знају, да милостињом могу стећи себи благо на небу, али место да своје имање продаду и да то даду сиротињи, па да тим „начине себи торбе, које неће извештати, хазну, која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује, нити мољац једе (Лук. XII. 33.), место тога го-

милају они имање и сакривају Мамона у убрус, тако, да ни сами ништа од њега немају нити други, ништа осим на послетку осуде, којом се осуђује лењи слуга, који је поверени му талент закопао у земљу. Амо се може уврстити и прича о данку (Марк, XII. 13 и даље). Пред Христа долазе Фарисеји са присталицама Ирода, репрезентанта националне царевине, и стављају на Њега важно питање, оно велико национално-политичко питање: Треба ли ћесару, туђину, незнабошцу, плаћати порезу ? Христос провиди лукавство, али се прави, да схваћа то иитање сасвим озбиљно; Он тражи од њих новац, којим се плаћа пореза. На гледајући на новац, рече као зачуђено: та гле, овде има неки лик и неки натпис, чије је то ? Они одговарају: ћесарево. Но, ви нрепредењаци (илоу.оиш^, вели им Он са осмехом, у ком се огледа Његова надмоћност, па нисмо се требали око тога толико мучити и главу разбијати: полајте ћесарево ћесару: нека он узме што је његово. И сад ирелази Христос из тона, којим је упола негодовао, а упола се шалио, у велику озбиљносг, иа додаје: али не заборављајте што је важније: подајте подајте Богу Божје. Ту бригу бисте ви требали бринути. Препирати се око порезе са ћесаром, господаром овог света, и правити од те препирке велико национално питање, могу само људи, који су тако слепи, а тако се нраве мудри, као што сте ви Фарисеји. Јасно нам је, кад се та прича представи у оваквој светлости, да ње не разумеју они, који мећу акценат на прву половицу Христових речи, као да је Он хтео заповедити нре свега послушност према властима, те заповедничким гласом рекао : Вршите према ћесару своју дужност, а тада да је тихим тоном рекао : а Богу подајте Божје. Расноложење, у коме је Христос изрекао те речи, сведочи нам, како је Он потпуно омаловажавао Мамона, како је био равнодушан према власти овога света и његова господара, који меће свој лик на новац. Прва половица је изговорена са осмехом, у коме је нешто негодовања, а нешто презирања: оставите ме са таквим ништаријама! Са истим осмехом, с којим