Српски сион

Бр« 4.

СРПСКЖ сжовл

Стр. 59.

је оно одбио, да суди у оној препирци око наследства: Човече, ко је мене поставио судијом или кметом над вама? (Лук. XII. 13.) Шта се тичу мене те расправе око ситннца, па биде то распре два брата око очинског имања, или раснре царева око земаља и пореза. Тако је унутрашње расположеље Исусово према земаљским стварима ништа друго, до узвишена равнодушност, „света индиФеренција." А кад Он са таквим расположењем предусрета ону самоувереност, с којом особито богаташи и великаши сматрају земаљске ствари апсолутно важнима и великима, вастаје иронија; та је иронија, мислим, као неки додатак свима Његовим речима о светским приликама, а особито свима Његовим изразима, који се односе иа богатство. (Свршиће се.)

Румунска црква у XIX. веку. (Наетавак.) Приступајући сада излагању најважнијих догађаја црквене историје Х1Х-ог века у Румунији, морамо пре свега приметити, да та историја има свога „Петра Великог" као што Румуни радо називају кнеза Александра Кузу знаменитог политичког и црквеног реформатора. Владање тога реформатора дели румунску црквену историју прошлога века ва два периода. Први период, до кнеза Кузе, карактерише се тиме, што, под утицајем Русије, која је ослзбила иго турски и фанариотски, излазе на површину нереди, које починише фанариоте у црквеном и политичком животу РумЈна, те се понешто разбија онај мрак у ком газдоваху фанариоте. То је, тако рећи, сумрачно доба румунске црквене историје. Руска влада предузимала је такође и мере за лечење зала, која почини цређашњи период. У другом периоду отпочела је реакција против такозване „фанариотске културе", коју карактерише мржња како православљу, тако и Русији, реакција бурна, која руши све, што су Грци — фанариоте више од једчог века дизали. Православљу, у ком румунске националисте угледаше свога непријатеља, беше нанесен страшан удар; хтело се, да православље замену другом религијом и у доба кнежевања

Кузе спремало се потпуно уништење његово, али изненадни пад кнеза и протести неких неустрашивих спомена достојних представника цркве спасоше православље у Румунији, премда је оно и'данас још у опасности, јер с падом Кузе није изумрла у Румунији она стоглава хидра румунских националиста, који, рђаво свативши историјске и животне интересе Румуније, свирепо устремише се против православља. Римска и протестантска пропаганда вешто се корисги православљу нанесеним ударом и савија себи у Румунији стална гнезда. С друге стране, нарочито у новије доба, све се већма опажа спасоносни рад ревнитељ& нравославља; и последње године друге половине минулога века карактерише постепено успостављање права потиснутог православља, а уједно и живљи црквено -религиозни живот у Румунији. Глава XX. Румунија под духовно проеветним утицајем Руеије. Мисија Русије за ослобођење и наде Румуна на њу, као на једину котву сшасења. — Славни раденици у историји румунске цркве. — Рад митрополита Вениамина Костаки и екзарха Гаврила. — Промене и поправке митрошлита Гаврила — Иитање о преклоњеним манастирима. — Рад инока Геронтија. — Начело кужног утицаја западне културе. — Оиадање црквено религиозног живота.

Решење т. з. Источног Питања, у заједници са тежњом Руса, да ослободе своје једноверце од турскога ига, довело је до ратова рускотурских, у којима руско оружје одржа славне победе, крајем XVIII. и почетком XIX. века, код Кугула, Исмаила, Римска и др. Ти ратови отпочели су 1768 године, а арена им обично беше Молдавска, и Влашка. Они много утицаху на кнежевине, будећи у народа наде на светлију будућност. Гром сјајних победа руске војске над Турцима поново је почео дизати Румуне из оне обамрлости у коју их бацио беше прутски поход; мрак турског и фанариотског ига поче се помало расветљивати, те Румуни крајем ХУП1. и почетком Х1Х-ог века поново угледаше ону светлост са севера, која им је и пређе, за све време њихове паћеничке историје, служила као преодница звезда спасења. У њих се поново пробудила нада у врховног вођу целог православног