Српски сион

Б?. 6.

„српскж оаон."

С тр. 88.

1.) прва је звезда, што је Св. Сава утврдио међу својим Србима свету православну веру Христову! Помислимо само, поштовани на збору, шта би било од Србина, да му није било легове цркве и у њојзи прадедовске вере, која га је до данас одржала, и у ербовању сачувала, 2.) друга је звезда, што је Св. Сава уза српску православну цркву, свуда подизао расадник науке и просвете — српску православну школу. Прво по манастирима, а затим по селима и градовима. Помислимо само, поштовани на збору, шта би било од српске свести, да се она није будила, неговала и снажила, прво на мајчином крилу и очевој руци, а затим на учитељевој поуци у српској православној школи ? 3.) трећа је звезда, што је Св. Сава оснивач српске књижевности. Помислимо, поштовани на збору, шта би било од нас православних Срба, свију и свуда , а да нас све не спаја духовном везом у једно коло наша српека народна књижевност? Српска црква, срнска школа и српска књижевносст то су она три јака бедема, која бране нашу милу српску народаост од толиких векова па све до данас. А те бедеме, нашем посебноме српскоме животу подигао је, учврстио је наш први архиепископ, највећи просветитељ и највреднији књижевник Св. Сава! Зато му данас одају славу и хвалу сви вравославни Срби у свакој Српској цркви, у свакој српској школи, у сваком српском просветном заводу. Зато му кликнимо и ми из дубине благодарних срдаца : „Благо Теби Неманићу Саво, Ти си себи радОМ својим подигао вечну задужбину овога света као и онога. Сдава Теби Св. Саво! Слава, данас и до века ! Но душа се наша у овом свечаном часу са неизмерном благодарношћу узноси још једној светлој сени, још једноме Сави, чије име такођер светли као велика сјајна звезда на обзорју срнске просвете. То је сџјно име — име Саве Текелије. — Ко хоће да схвати сву величину овога сгавнога

Србина, мора се вратити духом у оно давпо доба, када још у нас Срба у овим крајевима није било много људи од велике науке. Тада још године 1783, изашао је млади Сава Текезија на велики глас као врло учен човек, јер је он био међу Србима први, који је постао на овдашњем свеучилишту доктор из правних наука. Колико је био Сава Текелија одвојио од свију својих сувременика важношћу својом — судите и по оној историјској улози, коју је он играо па зпаменитом српском сабору од год. 1790, држаном у Темишвару, и по оном његовом знаменитом говору на угарској дијети, којим је учинио неизмерну услугу својој милој угарској отаџбини. Но није моје, да ја, овако мален, оцењујем великога Саву Текелију као: научењака и као државника, но је моја света дужност, да се с вами заједно благодарно сегим онога, чиме је Сава Текелија задужио сва поколења младога српскога нараштаја. У богатој оставини Саве Текелије остала нам је ено и она мала икона Св. Саве, пред којом се Сава Текелија целога свога живота Богу молио , пред којом се заклињао, да ће радом на ерпској просвети показати се достојним свога великога имењака: Неманића Снве. Његова нобожна православна душа веровала р чврсто у Вожју милосш и према њему и према народу његову; његова смирена преданост у вољу Божју, надала се сретнијим данима по његово мило Српство; а његова најлепша и нај јача врлина: жарка љубав његова ирема сриском роду побудила га је, да СВ6 ОВОЈе приложи на олтар просвете свога народа, јер је државнички и проницави ум његов нрозирао у сва времена, и сазнавао јасно; да је прОСВвта народа најбишнији услов за његов оисшанак и наиредак. Та жарка љубав Саве Текелије нрема своме чароду, та велика брига његова, да му, колико је у његовој снази, обезбеди опстанак и развитак његов у овим крајевима, — побудила је Саву Текелију, да посини све честите сиромашне синове свога народа, да их оружа војничким врлинама њихових јуначких предака; да их опаше