Српски сион

Стр. 84.

„СРПСКИ

СИОН, 8

Б р. 6.

духовном снагом старих побожних српских свешшеника , и да их изучи и извешти свакоме знању и свакој вештини, коју пружају велике школе од науке — те да српски синови, верни своје земље госџодару, одани својој милој ошаџбини , а предани својој светој прадедовској вери и очеличени својој милој српској народности, буду: људи узорити, Орби поносити! Ето, тој светој и узвишепој цели да послужи, утемељио је Сава Текелија овај свој дом, овде, у овој богатој и лепој престоници миле нам домовине, написао му је сам својом руком на прочеље златни слови родољубиву намену: г Текелија ученицима/" Тој истој светој цели наменуо је Сава Текелија и ону другу, још већу своју задужбину, којом рукује срнски митрополитпатријарх, ону своју закладу, која износи данас 2 милвјона 200 хиљада круна, којој је родољубиви задатак да узгаја српске синове за војничке часникз и ваљане народне свештенике. И као што је овај велики просветни дом славнога Саве Текелије, за ово 63 године опстанка и рада свога, помогао стотинама и стотинама даровитих сиромашних српских синова у науци њиховој на овдашњим великим школама, и доиринео шиме да се могоше основати на стотине нових сретних српских породица, — тако ће се помоћу оне друге велике задужбине Саве Текелије данас-сутра моћи васпитавати сваке године на четрдесетину младчх да ровигих Срба у војничким академвјама, и педесетина млалих Срба у богословском семеништу и училишту. Има ли где у иашем милом Српетву човека тако широких груди, тако племенита срца, као што је Сава Текелија, који сам собом једини залаже умном храном сшошину српских синова, који би без те хране останули слепи кодочију?! Има ли већега добротвора роду своме од Саве Текелије, који би својим задужбинама боље показао свакоме родољубу: како треба делом да ради за свој народ. Та побожна и родољубива душа Саве Текелије светли је узор свима нама: како треба у Бога се уздати, род свој љубити,

за њега се бринути, за њега радити. Томе узору тежи у нас данас свако, ко жели да остави роду своме спомен, ко жели да се и његово име помене у поменику српских народних добротвора. Родољубље делом исказано заиста је пајугвишенија врлгта свакога доброга Србина, али и благодарност ДвЛОМ иосведочена заисшаје и најсветија ДУЖНОСТ сваког правога српског сина. У овом свечаном тренутку, у којем се благодарна срца наша узносе у оне светле небеске висине, где но Светом Сави уз колено седи и славни нашнародни добротвор Сава Текелија, зар бих ја могао Вас, браћо моја мл&да, посинци Саве Текелије, и Вас који сте овде, и ону старију браЛу нашу широм Српства — данас лепше поздравити пего ако Вас својски умолим: да прегнемо свиколици, да се уједињеном снагом делотворио одужујемо своме великоме Добротвору. Сви ми, који се сунчамо на милости Саве Текелије данас, и они, — који су као свршени људи изишли већ из овога његовога завода; — могли би, да се састанемо, договоримо, те установимо једну велику сриску задругу, рецимо да је назовемо „ Братшво Текелијиних питомаца, и те да се споразумемо о путевима и о пачинима: како Лемо што успешније да унапређујемо мили свој сриски род и умно и морално и материјално. Ово братско коло удружених питомаца Текелијина завода — и младих ватрених и старијих искусних — и рад наш, у ономе духу и правцу, у којем је радио Сава Текелија за срећу свога рода — био би заиста најлеигии спомепик нашем Добротвору, био би невен-венац његовој заслужној глави, био би вазда живи извор његовој неумрлој слави ! Ја ово наномињем младом и усхићеном душом, излучујем ово из свога благодарнога срца и полажем ову евоју скромну жељу у Ваше братске руке и молим Вас, да је вољно ирихвашише и сложно остварите. А Ти светла сени, која нас гледиш са небеских висина, кад нас једном сагледаш како смо се у једно коло ухватили, братски загрлили, ТвојИМ духом онојили, ТвОЈИМ