Српски сион

Отр. 110.

»СРПСКИ сион 4 .

К р. ?.

(Црквено-правни извори александријоког патријархатаО V. ЕЈес1е1 је пздао под горњим насловом на зрапеком јевику књигу, у којој је скупио богату литературу, пониклу на терену александријске цркве. Садржај тога дела је: у Уводу је преглед црквене литературе те струке, састављен од коптског богослова баткаг — ВГаза под насловом: „Луча у мраку и разјашњење црквене службе", затим врло интересантна расправа 'Аћи-ЗаШ-а о одношају између каноничног права и јеванђеља, старог Завета и закона световних великодостојника. Иза тога је попис арапских црквено-правних зборника, којима јо и садржај изложен. Други део доноси у стварном и хронолошком реду садржај дотпчних зборника, на првом месту апостолских (Клементине 1. књига: Завет Господа нашег Ис. Хр., апостолске каноне, Дидаскалију, Петрову посланицу [не каже коју]), затим каноне разних сабора, светих отаца, александријских патријараха. Важнијп делови су ириказани и у преводу, тако : Петрова посланица, канони св. Иполита, св. Василија Великога, Григорија Ниског, Јована Златоуста и Епифанија. Тћео1. СЈаагћаЈасћг. 1902. I. А. Ж. (Јубилеј папе Лава XIII.) Дана 8. (20.) фебруара о. г. ступио је римски папа Њ. Св. Лав ХП1. у 25. годину свога паповања. Тај догађај поздрављен је дужним поштовањем п искреном радошћу у целом римокатоличком свету. Ако папа Лав ХШ. доживи 1903. годпну, онда ћеу 93. својој годинп моћи славити 65 год. (жељезнп јубилеј) како је рукоположен за свештеника, а 50 година (златни јубилеј) како носп кардиналски шешпр. Ниједан паиа није доживеотолико јубилеја колико данашњн папа. Папп Јубилару честитао је и сабор краљевина Хрватске, Славоније и Далмације. Нисмо могли ни претпоставити, да он не ће бити међу честитарима, алп тако исто нисмо могли претпоставити ни то, да ће се онако образложење у тој ствари, какво је било дра Харамбашића, пропустити у сабору краљевина Хрватске, Славоније и Далмације без примедбе, ма с које стране, а најмање са стране Срба посланика, понаособ Срба православних свештеника. Образложење дра Харамбашнћа, у његовом догматичном разлагању, није ириличило у нашем земаљском сабору и ако би нриличило скупштинп католичког конгреса у Загребу. Оноје било пуно изазивања нрема другим веропсповестима, а са разлагањем о св. Јеронимском заводу п према Србима попаособ. (Ов. Јеронимски Завод у Риму.) Као што јављају из Рима, решен је спор у питању Св. Јерониаског завода у Ришу, који је изазван прошле године па-

пиним бревеом, по којем је у пазиву тога завода стављено „рго сгоаћса ^еп^е", те према томе било већ и поступљено. На представке Србије и Црне Горе, које су нротестовале против тога папиног бревеа, решено је, да се у називу завода, у место „рго сгоаЉа ^еМе", стави „рго ји§т>81ау1еа ^еп^е." (Надбискуп Штадлер.) Сарајевски иадбпскуп Штадлер купио је опет један спахилук код босанског Шамца од 1200 јутара за 70.000 фр. На спахилуку се том насељују сада римокатолици из Тирола, Галиције, Угарске, Немачке и других покрајпна. По „Србобрану", иовац у ту цељ долази надбискупу из Рима, из Веча, Тирола и пз Француске. (Папско благосиљане златне руже, шешира и мача.) Постоји па западу обичај, да папа благосиља једанпут у години златну ружу, или мач и шешир, на то шаље на дар оном хришћапском владару, који се највише у побожном животу одликује. Обичај посвећпвати златну ружу јако је сгар код њпх: већ су их иосвећивали Лав IX. и Евгеније Ш. Ружа се благосиља на служби Га1аге — педеље и шаље се владару ради тога, што се те недеље код њих чпта јеванђеље, како су Христу носле чуда са пет хљебова понудили Јудејци царство, на да се владари сете, да је Христос чех чедим. Какав значај има посвећивање шешира и мача, види се из писма Лава X. пољском краљу Сигисмунду, кога је тај папа сдликовао тим даром : „РПез диа81 ш рагИсЈраИопет §асег(МаКз с%т1аМ8 а<ЈвеЈ8С1ти8 пћЈдие поМзсит ипа ракгопит ас (1е&изогет аЛор^атиз; епзет уего сит ротртиз, за^з арег!;е (1еттс1ати8, и1. ео иИ уећз ас1 ргори§'па41опет еогит, с^ш Шл ДсЗе ас геИ§1опе уегодие Бе1 сићи сопјапс^ зип^, ћш ас1 ехс1з1опет Шогит, сци оМп! 1р81 запсие Ме1". (Шешпром те примамо за учасника у свештеничком достојанетву и пменујемо те заједно с нама патроном и заиггитником [тога достојанства]; а кад ти пружамо мач, доста ти јасно кажемо тим, да треба да га употребпш како на одбрану оних, који су с тобом спојешг вером и религијом и правим култом Вожјим, тако н на уништење оних, који хоће да шкоде тој светој вери). 2. 1 к. Тћ. 1902. I. А. Ж. (Рампола о хриш&анској демокрацији.) Папински државни тајник, кардинал Рампола, управпо је свима талијанскпм бискупима окружно иисмо о хришћанској демокрацији. У том писму сећа Рампола на то, да акција хришћанске демокрације у Италији не сме имати политичке боје и да не сме ићи за променом владавпнске форме. Хришћанско-демократски