Српски сион

В р . 9.

„СРПСКИ

сион.

С тр . 141.

58.) Сисанијски - Серафим, егзарх Македоније. 59.) Зворнпчки — Григорије, егзарх Далмације. 60.) Могленски — Јоаникије. 61.) Претански и Охридски — Антим. 62.) Велешки — Поликарп. 68.) Касандријски — Леонтије, егзарх залива Термаикског, 64.) Халдијски — Гервасије, егзарх Хеленопонта. 65.) Јеласонски — Поликарп. 66.) Проконијски — Софроније, егзарх Пропонтиде. 67.) Дринонољски — Лука. 68.) Коски — Јоаким, егзарх Цикладских острва. 69.) Литички — Нићифор. 70.) Кариатски — Агатангел. 71.) Сервијски и Козански -— Константије. 72.) Невракопијски — Никодим. 73. Лероско-Калимновски — Јован. 74.) Колонијски — Поликарп. 75.) Елевгероиољски — Панарет. 76.) Парамитијски и Филијатски — Калиник. 77 ) Велијски и Конички — Констангин. 78.) Бањалучко-Бихаћски — Евгеније. Титуларни митрополити: 1. Сгавропољски — Апосгол, ректор богословске школе у Халки. 2.) Сардски — ректор велике нарсдне школе у Цприграду Милаил. (Настапиће се.)

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карлованкој. (Његова Светоот,) иреузвпшени господии патријарх Георгије, боравио је прошлих дапа у Б} т дпмпештп, одакле се вратио у прошлп четвртак брзпм возом, у пратњи архпмаидрита г. дра Георгија Летића. Његова Светост је у понедељак, 25 фебруара, пмала част бити код Његова Величанства у двору Будчмском па дворском ручку, на којем је Његова Светост седела с десиа Његову Величанству. После ручка, при серклу, благоизволело је Његово Величанетво најмилостивије ословити св. патрпјарха Георгија и разговорати се с Њим о нашпм црквенпм и автономним стварима.

(Стечајни испит). Дана 22 фебруара о. г. положили су стечајни испит пред испитном комисијом епархпје Бачке јереј Наум Марј ановић, личнп каиелан у Лалићу н свршени богослови Испдор Лудајић и Теодор Милић. Комисији је председавао окр. протопрезвитер Старо-Бечејски г. Јован Борота. (Промоција једног Србина зи1з аизр1сиз ге§13.; У уторак 5. (18.) марта о. г. биће у великој дворнпцп земаљске музичке школе у Загребу свечано промовисан бић аиврнЈпз ге&п* за доктора фвлозофпје г. Ђуро М. ШкариИ, професор кр. реалне гимназије у Загребу. Промоција ће се одржати по прописаном церемоиијалу у присуству Краљева заступника. У Србији. (Свечана седница Академије Наука у Београду). У петак, на дан нроглашеља Србије краљевином, била је у сенатској дворницп Велике Школе у Београду свечана седнпца кр. сриске Академије Наука. Седницу је отворио председнпк Академије, генерал Ј. Мишков*ић, говором о раду Академије за 15 година њенога опстанка, па се дотакао свих шест досадашњпх председпнка Академије и пзнео своје гледиште, да би у у будуће требало постављатп председнике Академпје изборним системом. (У Србији наиме Краљ иоставља указол председнпка академије). После тога је секретар Јован Жујовић прочитао извештај о раду Академије у прошлој годинп, којом је приликом одан помен умрлим члаиовима: Аћиму Чумићу, Николи Крстићу и Стеви Р. Поповићу. После тога је дописни члан Академије Љуба Јовановић држао сзоју приступну беседу о Пону Дукљанину, после које је проглашен правпм чланом Академије. (Велико одликоваве српског научника.) „Београдске Новипе" јављају, да је др. Јован ЦвијиЛ професор географпје у Београдској Велпкој Школи добио ових дапа зваиичпи позпв на чешки универзнтет у Праг, а са сјајном материјалном ионудом. Кад се зиа на каквој научној впсини стоји Ирашко чешко свеучилиште, ово је за Цвајића и српску науку ванредио одлпковање. Но колико је год то велика почаст, толико би штета била, да Београд, који је за сад на путу да добије унпверзитет, пзгуби тако одличну научну снагу. Србнја може на угодно знање прпмити ово одликовање српског научника од стране браће Чеха, али у интересу српске науке мора настојати, да га задржи код куће, где је најппиродније земљпште за његов рад. (Изједначење про#есорских пла!а). Народна скушптина у Београду усвојила је измене и допуне