Српски сион

б

„ОРПСКИ сжон. 4

Стр . 14з

ховног господства љубави". На челу јој стоја жена-пророчица. Оиа предсказује, да ће се у блпској будућностн све данашње државе по свету разрушпти, те да ће се на месту Чикага појавити новн стан за све човештво. Прочица је већ у два — у три маха одредила чак и дан, кад ће се тај грандиозни догађај збити. „ВЗжп. Обоцр". Рад. Гр. (Руско дело на Јапаноком језику.) Као што јавља руско „Новое Врема" познато дело оберпрокурора Св. Спнода К. П. Побједоносцева — „Московскш СборнпктЕ.", нреведено је недавно и на јапански језик. И мн смо у преводу српском донелп знатан број чланака из тог ваљаног дела у бројевима „Срп. Сиона" од 1899 и 1900-те године. Покојпи архнмандрит Н. Дучић извео је пз њега знатан број чланака у преводу српском у засебној књижицн, а преведено је и на немачки и француски језик. Прошле године изашло је већ пето издање тога дела с допуном неколико новпх члчнака. Р. Гр. (| Емил Холуб.) Чувенн Афрнчки путпик Емил Холуб умро је 8. (20.) фебруара о. г. у Бечу. (Ро^ени злочинци). И ван круга лечнпка и антронолога жава је још успожена на опај огромнн утисак, који је произвео 1877. г. Севаге ГЈатћгобо са својом теоријом о рођешга злочипцииа. Злочинац је по Ламброзу у нстом смислу п из истог разлога злочинац, као шго је рођени лудак лудак. Као што овај ништа није крив, што није као други људи, тако је п код злочннаца. Он је баш рођен за злочннца; наклоност извеснпм стварима, које казнени закон прогони, има свој корен у његову телесву саставу тако, да има извеетан тип злочинца и искусан лечник га може одмах познати но облнку лубање жу, но коси, великој доњој вплици и неправилну носу, по клопавим ушима и но угнутом челу. Осим ових телесних знакова има их на рођену злочпнцу и других, н. пр. наклоност, да изгребе зидове, да црта цртеже у дпвљид облицима, да своју кожу тетовира, чешће је мало осетљив за бол а често је леворук (шуваклија). У духовном жпвоту је сличан морално лудим људпма, т. ј. онима, којн впше немају јасна суда о моралннм стварима. Морално лудило пак и злочинство се могу сматрати као подврсга епиленсије; другпм речима, зликовац је болестан, а не као што се пре мислило, морално зао. Кад је нзашла Ламброзова књига, његови су назорп прпмљени са велпкпм допадањем. А како данас стручњацп суде о њпма, можемо видатп из једиог чланка у листу ОМшз, од 11. августа 1900.

По њему пије суд о Ламброзовпм назорнма повољан. „Да нема," вели, „злочпначког типа, доказали су многи испптиЕачи" и као такови навађају се Ваег, Шгп, №ске, Геге, Косћ. Код злочпнаца се не појављује морално лудило, већ моралне слабости. Епиленспја ие може произвести какав особпти антрополошкп тип, већ је она болест. Затнм се прича из једног енглеског листа, како је некп правиик, 8апше1 8ппШ начинпо нрактпчку пробу са Ламброзовом теоријом. Он замоли неког познатог тамничара, да му набави један десетак фотографија између њпх 500 робова и то такових, који имају највише црта тога злочиначког типа, па предложи те фотографије једној колегпји, која се састојала из једног правнпка, једног лечника, једног жељезничког управитеља, једпог судца и једног професора велике школе, па затражи њихово мишљење о тим људима. Из опрезностп је ствар била тако удешена, да је свакп пмао своје мишљење сам датп, а да не зна за мишљење других. Ошпшана глава и робовско одело је свакако комисију већ упозоравало, да ту нма нешто, те да треба опрезно да пзрекну суд. Али кад су били позвани, да кажу, какво је злочинство који починио, не бијеше суд ни код двојнце једнак, а сви су бнли далеко од истине. Правник се извукао тим, што је о једном злочпнцу, који је злочин учинио наведен околностима, рекао: „тај мора да је нешто учинио." Професор, од кога се очекивало, да ће моћи нешто више погодити, сложио је своје мњење о два највећа разбојника у мудру изреку: „ови су људи изопачени". Док се комисија задубила у разгледање фотографпја, посматраоје Г>г. 8стЈШ саму компсију ј п нашао је више аномалија на главама поштоване I господе, него што их је бпло код злочинаца.. 81; а. М. Г. 1901. а . Ж. Нове књиге. Женоко питаае. Написао Др. Даи. Трбојевић. Прештампано из „Бранкова Кола". 1902. Сремски Карловци. Српска Манастирска Штампарија. Стр. 24.

ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. С Т Е Ч А Ј. 16 2-2 Ради сталног попуњења учитељског места у Краљевцу овим се раеписује стечај. Плата је учитељу за редовну наставу 800 круна — са петогодишњим доплатком — за повторну школу 2*/г ланца оранице односно ливаде, на коју учитељ све терете сноси; стан од 2 собе коморе штале и башге; за паушал 10 К; од укопа где позван буде 1 К. Дрва колико устреба. Дужности су учитељеве Шцолском Уредбом