Српски сион

Бр. 10

.ОРПСКИ СИОН«.

отр. 155.

језиком итд. Румуни, који су у иностранству добили више образовање, повративши се у отаџбину добијаху висока звања и привилегирана места у администрацији, суду и школи. Они саопчише својим сународ ницима утиске са запада, разливши отров западњаштва по свој земљи румунској. Једино остаде неотровано просто сеоско становништво, које, истина, и даље је остајало у незнању, али и у преданости својој матери •— цркви православној. Резултат тогн заноса западним идејама (у свези са претходним Фанариотским угњетавањем) беше онај опасни правац у животу и раду, од ког се ни данас још није ослободила Румунија. То је скоро Фанатичка мржња „интелигенције" према православљу, које од сада почеше називати „Фанариотском културом." И данас је Румунија, можда једини крај у свету, у ком је историјска религија постала предметом болесне мржње и жестоког гонења. А та религија васпи тала је толико поколења и, без сумње, учинила је грдне услуге румунској народ ности, коју је она често спасавала од робства турског и западног. И све то није се догодило због индиФерентизма религиозног или безбоштва; Румуни су спремни биди да приме какву год било религију запада — протестантску или латинску, само не православље, које им је тобоже помрачшо њихов „латински ум," услед чега је и развитак њихов, као народа латинске расе, био стран њиховој унутрашњој ирироди. Такав одношај њихов нрема православљу, у свези са занесеношћу за западом, сачињава главну црту даље историје румунске цркве. Тај ненријатељски одношај према православљу одразио се брзо и на одношају румунске интелигенције према Русији. Просвећени „западом" Румуни омрзнуше своју ослободитељку од турскога ига, јер је она, привремено управљајући Румунијом заједно с Турцима, изгледала у очима њиховим као представница омражене Фанариотске културе. Уз то још неке националисте румунске подозреваху, да Русија тајно намерава сасвим присвојити Румунију и иретворити је у своју губернију, сасвим испуштаЈући из вида, да се Русија баш старала о подизању њихових народних школа, позо-

ришта, да је дала Румунији организациони статут 1831. год., који је баш сачињен с намером да се сачува румунска народност. 25 Год. 1848. нланула је у Влашкој револуција, која је била само даљи развитак народног покрета 1821. године. Па као што је тада сбачено било иго Фанариота, тако су 1848. год. мислили, да се избаве скрбништва руског, те да се слободно лате развитка румунске народности, на начелима западно европске цивилизације. Привремена револуционистичка управа, на челу с митрополитом влашким Н ифобтом , прогласила је безусловеу слободу штампе и емааципацију Јевреја, ишла је за уништењем зависности неких румунских манастира, који беху „преклоњени" источним обитељима. Када је 1853. год. руска војска прелазила Прут и ириближавала се Дунаву, тада румунске кнежевине понудуше се Турцима, да их заузму и уреде народну војску, која ће им помоћи против Русије. А када 1856. год., по Паришком уговору, сасвим престаде иротекторат Русије над кнежевинама, тада мржња Румуније према православљу и својој ослободитељки Русији, као и према Словенству у опће — дође до врхунца, те поведе за собом врло тужне последице, које сасвим изменуше ток румунског живота. Националистичка партија преиорођаја Румуније одушевљено је ноздравила пад протектората Русије над кнежевинама, држећи, да се тиме Румунија ослободила од историјске преграде, којајој је сметала, да се слободно развија на начелима нрисутних јој романских особина. Заједно с њом ликовао је и напско-протестантски запад. С друге стране, увађањем румунских кнежевина у СФеру западног утицаја (проглашењем опће-европеког нротектората над кнежевинама) ослабила се Русија, задавао се удар православљу, а уз то ослобођена Румунија од протектората Русије — беше „буФер" међу Турском и Русијом. Даљи ток догађаја у кнежевинама оцравдао је наде заиада (а у главном Француске у доба На25 Тај органивациони етатут дуго је остао као основни конституционални закон дедог румунског народа, одређујући ред избора господара, право опћег сбора, Финансијску управу, судство, компетенцију разних државних установа и садржавајући у себи уставе о трговини и т. д.