Српски сион

Ск-г 156

„оепоки с& он."

н»> 10

полеона Ш-ћег.) 27 Кнежевине Влашка и Молдавска сјединише се у једну државу под имепом „Румуније" (11/23. децембра 1861. год. прогласио је кнез Куза официјално сједињење обојих кнежевина). За кнеза сједињене Румуније буде изабран пуковник А. Куза занешени националиста и униониста, који непријатељски беше расположен према Русији, а нотпуно предан Француској. Све то беше дело руку напскопротестантског запада, који је неуморно радио на штету православља и Русије По водом уједињен.а кнежевина, главни тумач занадне политике, лонаонски „Тајмс," иисао је : „Главна ствар састоји у том, да руски цар не распростире своју власт ван дапашњих граница; те отуда, ако ће се усиостављањем молдавске државе стати на пут ширењу Русије, тада је наша сврха иостигнута." Затим је „Тајмс" још изразио наду, да ће, упоредо с независношћу, У румунским кнежевинама још ослабити и религиозне свезе, које их свезују с Русијом. А канцлер енглеске државне благајне лорд Росел у свом говору 4. маја 1858. године, поводом сјединења Подунавских кнежевина у једну државу, рекао је између остадогово: „Најбољи отпор Русији може се наћи у снази слободних људи у тим крајевима; ја бих хтео, да на дан смрти „болног човека" буду спремне слободне државе, којима би тежили одломци државе турске." Полазећи с такова становишта, западНа дипломација, управљајући политичким нословима Румуније, дала је овој најкрајнију конституцију узевши за образац државно устројство Француске, које је основано на принципима револуције од 1789. године. То беше конституција с врло пространим схватан-ем слободе личности, слободе наставе, штампе, слободе савести и богослужења, без разлике веро исповести. Формално ипак буде православна вера проглашена као владајућа : ну, у самој ствари православље је било само трпљена 26 Уједињење Иодунавс-ких кнежевина у .једну беше посао Француеке; Наиолеон III у свом говору. поводом тим наввао је Унију кнежевина делом правичноети и победом дивилизације, а у нлграду Румуна за њихову храброст, он им је послао 10 хиљада пушака и телеграфично је известио Кузу о евојој наклоности иреиа њему.

религија већине, Ова та конституција по својим иринципима беше противна православљу. По њој је, у Румуиији, извором власти постао сам румунски народ, који је изражавао своју вољу преко кнеза и народног представништва. А та конституција брзо је показала себе, ударивши печат разузданости и потпуне безпринципности на даље догађаје црквеног живота у Румунији; она је као у огледалу одразила све моралне недостатке Румуна, који, тек што се ослободише од турског и Фанариотског ига и осетише се потпуно слободнима, опојени лукаво им преданом слободом злоупотребљаваху је на све могуће начине, а заборавише права начела своје историје. Најжешћи иредставник те конституције, који јасно ноказује, како силна беше реакција против Фанариотског ига, а исто тако како силан беше занос 3;> свим оним што је западно-европско — био је први кнез Румуније Александар Куза. Он је без сумње човек даровит, европски образован (у Немачкој — у Потсдаму и Минхену), демократ и униониста револуционистичког иравца, а иошто је прогањан био од руских власти, којима непријатељски беху расположене румунске националисге (био је затворен, али побеже преко Беча у Цариград) А. Куза се врло донао тада главној на родној партији демократа — униониста, КОЈИ га И кандидоваше. (Наставиће се)

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Високопреосвештени господин епиокоп Лукијан Богданови!) бавио се је прошлвх дана у патријарашкој резиденцији, а вратио ее је у Вудиипешту у прошли петак. (Саборски Одбор). ГГед председништвом Његове Светости, преу8вишенога'господивга иатријарха Теор гија БраиковиИа, држао је Саборски Одбор своје редовне седнице 4., 5. и 6. марта о. г. пре и после подне. Присутни су били чланови: високопреосвештени господин епископ Мирон НиколиЛ , за тим г. г. Др. Ника МаксимовиЛ потпредседник, окр. прото-