Српски сион

„ОРЗЈСЖЖ (ЈМ01Р

<Ј тр , 157.

презвптер Ђорђе Влахови%., Јосиф -ЈагиЛ и Михаило ил. Рогулић. (Сазив сабора.) Љегова Светост, преузвишени господин патријарх српски Георгије Бранковип, саопштио је Саборскож Одбору, да је сазвао сабор за 26. мај (8. јунв) о. г., но до данас на Његову пријаву гледе тога савива да није стигао одговор. Чим стигне, сазваће Саборски Одбор, да учини даља нужна расподожења. (Манаотир Ходош.) Саборски Одбор је и у прошлиж седницама својим узео у претрес питање о ревиндикацији манастира Ходоша, те је у том ногледу, осиж осталога, закључио: известити о овопредметнож своме раду Св. Синод и ноднети новерљиво извешће сабору. Ради умирења нашега народа жожемо саопштити, да је Саборски Одбор у поседу таквих доказа о српском праву на» споменути манастир, да је њихова ревиндикција изван сваке сумње. (Пустара Оириг.) Дана 4. (17.) марта о. г. одржао је Саборски Одбор дражбу у предмету издавања под закуп на 12 година пустаре Сирпг, које приход служи на подмирење еппскопеких дотација. Највећу ионуду учнниоје Савез земљорадничких задруга у Загребу , и то у износу од 146.500 круна, дакле са 20.500 круна впше него што је досадања закупнина доноспла. Саборски Одбор је понуду Савеза земљорадпичких задруга примно и пустару Сириг њему под закуп на 12 година издао. (Спуштена камата). Саборски Одбор је у прошлиж седницама својим закључио, да се камата на хипотекарне зајмове код народио-црквених фондова снустити од 1. јула о. г. са 7. на (Превишве признаае српокоме кн.ижевнику,) Његова Преузвишеност, г. министар председаик Еоломан Сел , благоизволео је отнисом од 24. фебруара о. г. известпти Чика-Стеву В. Попови&а : да му је, по довршетку књпжевнога дела: „Аустро Угарска монархија у речи п слици", Његово цареко и аносголско краљевско Величанство благоволело, за сарадњу вегову на томе делу, изразити најмилостивије Своју иревишњу захвалност и иотиуно признање. (Споменик Бранку Радичеви^у.) Од преноса Бранкових последњих земних остатака са Бечкога гробља на Стражилово (1883. г.), остало је добровољних прилога. Општи збор, на, појутарје Бранкова преноса одржан у Карловцима, одредио је, да се тим заосталим црилозпма оснује фонд за иодизање Вранкова споменика, а изабрао је одбор, да руководи тии новцем, да чува и оправља песников Г р 0 д

и сноменик на Стражиловскож вису. Тај одбор ]е нредао новац на руковање Саборском Одбору, као управи народно-црквених фондова, при којој се руковало до данас с тим новцем, као с фондом за подизање Бранкова споменика. Фонд је износио концем 1901. г. 9157 К. 30 п. Чланови одбора за подизање споменика, тројица на броју, сматрајући себе одборож и мислећи да је дошло време подизању Бранкова споменика, затражили су од Саборског Одбора, да им уручи на ту цељ споменути новац. Саборски Одбор је наредио благајни нар. црквених фондова, да одбору новац изда, а овај с њиме да по својој вољи и најбољем мишљењу расположи. Као што је нознато, дотични одбор мисли: 1.) да се одмах прпступи подизању споменика; 2.) да се исти подигне на Карловачкој пијаци, према средини патрпјарашког двора; 3.) да споменик израђен буде на постољу од 3 метра, са попрсјем песниковпм од 1 метра. Баше је мишљење, да не би требало са овим послом још хитати; него да би требало о сва три изложена можента у тој ствари, још једаред, а према потреби и више пута, повести реч. Привредне вести. („Српска Банка"). Дрошлих дана предстала је депутација „Српске Банке" цреузвпшеном господину Бану грофу Куен Хедерварпју са молбом, да иззоли поспешити решење кр. земаљске владе гледе поделења популарне сигурности и јамчевие способности за хипотекарне заложиице „Српске Банке." Преузвишени господин Бан изјавпо је депутацији, изјавивши се похвално о пословању Банке, да ће предану му нреставку помно проучити и у споразуму са министром фннансија по могућности што скорије издати сходно према стању ствари репгење. Депугацнју је предвео светлож Бану народни заступник г. Мпхаило вптез Зубовић. Да је „Српека Банка" до сада велике штете пжала, јер није могла издавати хппотекарне зајмове, не треба ни да сномињемо. А да је њена жолба у том ногледу основана, изван сваке је сумње. Од праведностн светлога Бана надажо се, да ће та молба бити скоро уважена. У Далмацији. (Берока сношљивост и хриш^анска љубав!!) „Гласник" православне Далматинске цркве у 2. броју о. г. доноси овај допис из Дубровннка: „Да нпјесмо у XX. вијеку и у просвијећеној држави, гдје је слобода савјести зајамчена и равнопразност вијероисповијести темељним законом призпата, не би се чудом чудпли смионости побожног (?) једног слуге