Српски сион

О тр . 146. „СРПСКИ

мо што ништа не вриједи, већ управо шкоди. Нема сумње, „слога кућу гради, а неслога разграђује," и „слогом расту мале ствари, а неслога све поквари." Кад завлада неслога-, и „кад је рат, нико ником није брат," Онда вуче сватко на своју страну. али нико не може нашта к себи да довуче, јер му други не даду. У таком случају нема ни за кога никаква успјеха ни користи. јер „гдје је свадње, није радње." Тако ето „ни за кога није добра кавга," и доиста, „од нната нема горега заната." Како је ружно, како је гадно видјети два човјека, гдје се „кољу као пси," или гдје се „гледају као пас и мачка!" Колико ли је тек сваком поштеном човјеку мрзак онај, који гледа само, како би друге завадио и „бацио кост ме^у њих!" Да, „ласно је кавгу заметнути, ал' је тешко кавзи џевап дати." Али како год што онај, „ко чичак сије, драчу пожње," тако и онај — Боже, дај! — „ко рат жели, код куће га имао," да сам ужије оно, што другоме жели! Онда ће морати и против своје воље признати, да „кућа под лед пада, гдјенеслогавлада". Доиста, браћо моја, „тешко дому, у ком слоге нема," а насупрот „гдје је слога, ту је и Божји благослов." Сложна су браћа као прутови, повезани у сноп. Као што „прут по прут кад хоћеш, али снопа нигда не преломи." тако ни сложној браћи нико не науди „Од сложне браће и ђаволи бјеже." У опће, „кад се с братом братап, слаже, у свему им Бог помаже; а када се мрзе, кољу, пропадају у невољу." 8а то се и право мисли, да је „слога од Бога, а неслога од злога." У којој кући влада слога, у њој је мир, а ми знамо, да „гдје је мир, ту је пир." „Мирно срце Бога моли, а немирно сузе рони," и „миран сужањ, срећнији је од бана немирна." Па кад „од мира глава не боли," доиста „мудро је сјести с миром." За то не задиркујмо дакле ни у кога, већ пустимо свакога у миру, знајући добро, да „и у бухе жуч има." Али и уз најбоље настојање наше тешко ћемо се моћи сачувати, да никада никоме што на жао не учинимо. „И из-

СИОН.* , Б р . 10.

ме^у светијех има ријечи," па како да их не буде међу нама ? Него и ако буде ријечи, нек не буде свађе! А ње не ће бити, ако бар један од оне двојице, што се свађају, не буде „на кратко насађен" и „на крај срца." Треба знати, да „од шале глава не боли." За то нам и „не ваља свашта к срцу примати " „Ко свашто за зло прима, онај међу људе нек не иде," Ко хоће да се с људима дружи, мора знати, да како год „у сваком житу има кукоља," тако да н међу људима има свега. Али ни с ким, па ни с рђавима не тражимо рата, већ иштимо мир са сваким, јер „над ратом хуђега, над миром бољега времена вијек није!" „С бата нико не изије, а из мира и купус је сладак." „Блажени мир" дакле, кад је тако добар, и „блажени стрпљиви," који га својом трпљивошћу подржавају! За слогом се може тежити на два начина: 1) — док још нема ни ње, ни неслоге — да један дух. рецимо човјечји, тежи само за оним, што по његовом суду жели други дух, или 2) — кад је већ завладала неслога — да се неслога уклони и истом тада, кад је нестало неслоге, опет поврати мир и слога. Оба се та начина тежње разликују само по средствима, док им је сврха једна те иста. У првом се случају тражи слога ме!ју двјема вољама непосредно, а у другом посредно, т. ј. најприје треба уклонити неслогу, а онда се тек може мислити на слогу. IIо првом од овијех двају начина настојаће онај човјек, који хоће да буде у слози с другим неким човјеком, да ради све онако, како би то овај сам желио и хтио. Он ће гледати да му што више угоди, ма да знаде, да „није звијери, којој је мучније угодити него човјеку." Гдје год може, даваће му „пуном руком," а ако-сам нема него мало, — „од мала мало." Он ће се према њему равнати по прилици као играч према свирцу, те будући да „како свирац свира, онако ваља играти," окретаће се и он онако, како то овај буде желио. Кад би га ко видио, како у свему иде само за добром овога човјека, морао би збиља рећи: „Лебди око њега као мати око дјетета."