Српски сион

а ОРРСКМ СИОН."

сабора одбијен, а Румуни буду са тражбином, да им се манастири уступе, одбнјени. „Манастири —- вели се у актима сриским — јесу српске фундације. Па и ако немају сва своја правилна основна писмена, то се да тумачити непрестаним турским и грађанским ра-товима, који су оне крајеве неирестано пустошили. Али традиција говори несумњпво о њиховом српском пореклу, те је факт, да се манастири само дондс иружају, докле доиире сриски језички живаљ , и да — док у читавој источној Угарској и Ердељу нема ни једног православног манастира — манасшири у Банату изгледају као духовне цограничне твр^аве сриског народа. Њихов посед је понаособ осигуран Србима Леополдовом дипломоа од 21. августа 1690: „Прилажемо даље и потврђујемо, да они могу као својину држаши цркве и манастире грчке вере и шшо овима ирииада"... И сами Румуни — вели се у саборском меморандуму захтевају у свом „програмном нацрту" само толико, „ да се одговори иотреби румунског народа, а да се ири шом увек води рачуна о славенском обичају и иравима. и „Нанослетку сабор још особито истиче, да изборни ред издан решењем Њ. ц. кр. Величанства од 21. марта 1861. за срп. нар. цркв. сабор признаје манастирима Бездину. Св. г Бурђу и Месићу ираво заступства на споменутом политичном народном сабору, на коме се само духовни и световни посланпци сриске цркве и срнских становника и провинцијала некадање војводине Србије скупљају, да се овде о чисто сриским иолишичним иитањима светују, те се тиме отклања сасвим свака сумња о сриском њиховом карактеру,* а да се и не обрати пажња на то, што је у овима као џ у свима других манастирима славено-српски језик искључиви језик за богослужење и званичење. „Колико год да изгледају ти у манастирском питању од српског сабора изведени мотиви (разлози) из иривилегије, шрадиција узуса и поседа, да су убедљиви, што су сабор * Према томе, отклања св еаевим свака сумња о ерпском карактеру и манаетира Ходоша, јер је тај манастир уврштен и у саборски изборни ред од 1870/1. 8а срнеки православни народно-црквени сабор, са правом бирања посланика чисто српске народности, на сабор чисто српеки, на којем се ради о чисто српским питањима, и све то иосле иавршене деобе и оспиеања румунске митроиолије, и поред румунеког сабора.

руководили с обзиром на неограничен нијетет српског народа за своје манастире, да такав закључак донесе, то се ипак не може порећи, да би они разлози, са којих је сабор пошао при одобрењу износа од 2-50.000 фр. из фондова (наиме: „жива жеља да се стзори стално стање братске љубави и слоге, и освршање на све друге меродавне обзире и ) били приличниЈи; и ваља жалити, што се, додуше не због сраствености и упорности и нецрквене срџбе српске јерархије (као што се то тада барону Филиновнћу чинило) него због других ирилика, које су на расиоложењу сабора неповољно ушицале за време целог иреговарања о румунском ииша-њу, — предлог донесен од патријарха, а врло је мало у битности различан од предлога румунског митрополита и ц. кр. комесара, није од сабора примио. „Као што се види манастирско је питање тиме, што је синод предложио уступање манастира Ходоша, уз погодбу да то сабор одобри, а сабор, упитан о томе, то је одбио, доспело на криви пут, те је за мене сад тешко, да кажем о том своје мишљење. Ја мислим овако: Манастир Ходош лежи и онако у Арадској дијецези, те је и при новом одређивању граница (15. јула 1865.) Темишварске и Арадске дијецезе потпао под јурисдикцију Арадског епискона, те је и остао. али наравно нијв стекао нов иуноважан поседни наслов. Нека се задовољи сада са овим фактичним стањем, без ирешходна формална коначна рвшења. Тиме би се дала на неко време задовољштина „потреби", које Румуни, као што тврде, имају, али их не могу да докажу". (Свршиће се.)

Румунска црква у XIX. веку. (Наставак) Глава XXI. Епоха пееудо-националног покрета У Румунији. Одјгк грчког устанка у Румунији — Сбацивање фанариотског ига. — Покрет за национални аре порођај румунског народа. — Убитачан утицај западне културе. — Тежња Румуније, да се отуђи од православног истока. — Кнез А. Куза и његове црквене реформе. — Секуларизација црквених добара и иодчињавање цркве држави. — Јавна наклоност владина латинству и ,ир'отестантству.