Српски сион

О гр . 164.

„СРПСКИ (ЈИОН".

бр. 11.

плодова и нелицемерна (Јак. 3, 17). Они се облаче у новога човека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине (Ефес. 4, 24), и у животу њихову јављају се разни духовни нлод>ви, који нам казују, колико је у њих здрав, правилан, задовољан. блажен живот већ овде на земљи. Они само на то мисле и помишљају, што је год истинито, што је год поштено, што је год праведно, што је год пречисто, што је год прељубазно, што је год славно и што је год псхвално (Филип. 4, 8). У њих се јавља род духовни: љубав, радост, мир, трплење, доброта, милост, вера, кротост, уздржање (Галат. 5, 22. 23). И не само да се тим начином душа њихова радује тој дивној пуноћи живота, него, са тога духовнога богомољства, и сама тела њихова постају живом, светом, угодном жртвом Богу (Римљ. 12, 1). По вољи духа, они све своје силе напрежу на служење Богу и ближњима, устима служе Богу и уиућују и поучавају ближње, рукама служе потребама цркве и ближњих. А носећи тим начином већ овде у себи семе тела духовнога, Господ ће Исус Христос, у вечности „преобразити наше понижено тело да буде једнако телу славе Његове" (Филип. 3, 21) Еле душе и тела с Христом распетих истинитих хришћана, примају тим начином од овога дрвета живота сву пуноћу живота и моћи, која се већ овде, у живогу њихову, пуну виших нравствених савршенстава, јавл.а, да се онда нарочито у вечности горе, покаже у свој својој величини и зрелости. Ето вам дакле, мили моји, дивних и спасоносних плодова овога дрвета живота; хвалу дајте дакле свегој Матери Цркви, што вам га нарочито сада у сред труднога великога поста износи, да му се клањате и њиме се крепите. Користите се плодовима живодавнога древа тога, слободан вам је пут к њему: нема ту херувима да вам брани к њему доћи пламеним мачем пла/иенное орбжи гшцји дастх. Нека дакле буде у нас иуно одлучности и одважности, да истрајним постом, искреним кајањем, чистим нравственим животом, што ближе приђемо небесноме Узору своме,

божаственоме Крстоносцу Христу ; као што се и молимо увек у заамвоној молитви литургија пређеосвећених носта овога четрјесдневнога, да Бог свемилостиви и нама даде: подкиго/мх добјшл1х подкнзлтиса, те чжје поста сокершити, к-крВ неразд-клнб со* в/пости, гиаш нјкиди злпевх сокрбшити, пок-кдитме/их же гр^а гакитнсА, и нш>с8ж» ДЖН«) Д0СТИГН8ТИ ПОКЛОНИТИСА И СКАТО/МВ КОСКрЕСЕШГО. Амин. Др. Владимир ДимитријевиЋ.

Што је добро? Српеким народним поеловицама истумачио др. Данило Трбојевић. (Наставак.) Да ко међу тијем узмогне другима помагати „не само збором већ, и твором," треба прије свега имати средства за то. Како се помоћ еастоји најобичније у давању, а давати опет може само онај, који саи нешто има, треба да сваки онај, који жели другоме помагати, има неки умутак. „Првода имаш, а онда да умијеш," јер „ко ништа нема, ништа и не вриједи." А није ти потребан имутак само за те, ма да „свака утробица о свом гркљану виси," већ ти треба и за друге. „Пуна рука свачија друга, а празна ничија". Колико вриједи имутак, најбоље ћемо се увјерити, ако промотримо, његову противност, на име неимаштину. Доиста, браћо моја, „тешка је немоћ шупаљ тоболац", као што је и „празна рука мртвој друга", јер не може помоћи нити ономе, чија је, а камо ли коме другоме. За то и „с празном руком никуда човјек није пристао". Но није то главна мана потребе, што од ње нема ни за кога помоћи. Већа је мана свакако, што потреба и неимаштина редовито заводе на зло. Знате наиме сви, да у нас људи има неких потреба, које се морају задовољити, ако хоћемо да останемо на животу. Јер је пак у свакога од нас жеља за животом, која је од природе у нас усађена, тако јака, да јој нијесмо кадри одољети, не можемо