Српски сион

отс. 188.

„ОРИСКИ СИОН. 8

Нр 12

Митроиолпју важи и данас, дакле и за опај део њезин, који је у краљевинама Хрватској и Славонији. А. кад је свештенство наше ослобођено плаћања парохијала, верозаконског приноса и саборских трошкова на своју закониту дотадију (под којом се разуме и парохијска сесија), онда је заисла рег апа1о§'1ат сасвим логично и сасвим праведно, да је ослобођено и од опћинског намета на ту дотацију, јер овај намет је, осим своје сврхе, исте природе јавних даћа као и парохијал и верозаконски приноси. Владино решење се није упустило у иобијање представком изложене дотационе природе парохијских сесија, — а то и јесте главни аргуменат у представци — по којој су те сеси.је саставни и неразлучни део основне и сталне плаће свештеничке, и но којој се сесиЈа има сматрати платом у готовом као и одштета за сесиЈу, иошто та одшгета иостоји само зато, јер понегде сесије нема, а не за то, што би она била нека друга врст дотације него што су саме сесије. А до год се не побије овај аргуменат дотичне молбе свештенства нашег, а побити се не може, јер је основан на 10. §. прев. кр. рескрипта од 10. ^вг. 1868. г. дотле је молба свешгенства нашег, да се ослободи плаћања опћинског намета на парохијске сесије, основана и ираведна и пред прецизном установом 48. §. зак. чл. XVI. од 1870. Владино решење је ћутом ирешло и позивање цредставке на досад издана владина решења и наредбе у спорном нитању. Можда ћемо одговор на то наше нозивање добити па другом месту. Наше је мишљење, да треба ства|> изнети пред земаљски сабор, и држимо да нам се ни то неће у грех уписати. То је дужност наша према — себи самима. ЈеремиЋ.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловамкој. (Радња Архидијецезалних Епархијских власти). I. Административни Одбор у седницп својој од 18. фебруара о. г., под председаишгвом Његове Светости, пре}'звишенога господина натријарха срп ског Георгија Бранкови~На, решио је, осим осгалих, и ове предмете: — За епархијски фонд куиљено

је десет акција централног кредитног завода у Новом Саду. — Узет је на знање налог кр. земаљске владе, одела за богоштовје и наставу у Загребу, којим је наложена кр. порезном уреду у Митровици исплата у износу од 2400 К., црквеној општини у Рачп, као подељена јој прнпомоћ на оправку њезине парохијске цркве. — Узето је на знање саонштење псле кр. владе, да је дозволпла у исту сврху припомоћ и црквеној онштини у Босуту у пзносу од 1500 К., нод условом ако црквена оиштина остатак грађевног трошка из својих срестава осигура. — Саопштиће се свештенству одлука Саборског Одбора од 28. септембра 1901. Бр. С. 0. 6079/1626, да се признанице о уплатама основнога улога односно прилога у општи митрополитски свештени чко-удовички мировински фонд на вахтев дотичног уплатника имају издавати код књиговодства и благајнице срн. нар. црквенпх фондова и заклада само у том случају, ако дотични уплатник допринесе за признаницу о уплатној своти но П. скали ирогшсану биљеговину као и поштарину са 45 потура ради пошиљке. — Одобрен је управи манастира Бешенова куп односних некретнина у површини од 3 јутра 1279П 0 за куповну цену од 1270 К. Одобреи је црквеној општини у Грку кун земљишта од државног ррара у површинп од 276 јутара за куповну цену од 13.330 К — Поводом молбе цркнене општине у Крчедпну, којом моли за обавештај, да ли могу за скупштпнаре битп нзабранп н они општинари, којп су, истина, ради злочпна били осуђенп, али су после добили опрост од казнених последица и повраћени у своја политична права, закључено је обратити се на Саборски Одбор са овом предсгавком'■ „У овоподручним срп. православним црквеним општинама догађало се који пут, да су приликом организовања односно обавнављана црквених скупштина међу бираче уврштенн и за скун штинаре изабранн били и они онштинари, који су ради каквпх злочпна судбено били кажњени, — те је овај Архидијецезални Административни Одбор, држећп се строго проииса §§ 13 и 14 ирев. кр. рескрипта од 10. августа 1868, сваки пут изборе таквпх скупштинара уништавао и нов избор одређивао. Но многе црквене општине замолиле су овај одбор, да се потврде бар они за скупштинаре изабранн општинари, који су, истина, у младости или касније у зрелијој доби злочин какав починили, али су после извесног времена иза одржане казне по постојећим државнии односно земаљским законима добили опрост од казнених посљедица и повраћени били у сва политичка права евоја, па данас заузи-