Српски сион

С тр . 204.

»ОРДСКИ сион*.

Б р . 13.

Конгреса у Сибињу под блаженим бившим архиеиископом и митролитом Мироиом Ромапом. Српски Конгрес не само да није наклоњен да уступи нашој цркви ма један манастир, него је хтео да рекламује и једини манастир (Ходош • Бодриг), који је остао под јурисдикцијом румуиском ! Тако је пријатељски споразум, толико жељени од наше стране и покренути у више прилика, остао без успеха до данашњега дана. У јужним деловима наше државе постојали су многобројни манастири грчкоисточни, али, пошто је један део њихов уништен од Турака, а други део секуларизован у прошлом веку, — данас још постоји само 25 манастира (матера) и неколико кћери (Фшшјала), делом на земљишту Хрватске, у Срему, делом у Бачкој, делом у жупанијама Торонталској, Тамишкој и Крашо-Северинској ; на земљишту те три иоследње жупаније има шест такових манастира, наиме Бездвн (на земљишту опћине Мунаре) и Ходош-Бодрог на земљишту румунске грчко источне епископије Арадске, манастир Сенђурађ, Златица, Војловица (у хатару опћине Старчево) и Месић на земљишту румунске грчко-источне енархије Карансебешке. Овамо се може прибројати и мали манастир — кћи (скит) поред Базијаша. Отуда румунска грчка-источна црква ма да би могла потраживати ноделу свих православних манастира, — ип&к, имајући у виду становиште, означено Вашим Величанством као мерило, потражује само оне манастире и њихове земље, који се налазе с леве стране Тисе на земљишту, настањеном у великом делу Румунима („штШеп етез готатзсћеп Веуб1кегип§ §е1е§епеп К1б81ег"), и баш зато они (манастири) и по нриродп ствари и ио одређењу манастира — интенција Највишега краљевскога наређења од г. 1861. — као и у смислу директивних начела, декретованих у пакту карловачком у погледу т. зв. „ мешовитих опЛипа", треба да се сматрају правом природне компетенције и правом одељене румунске цркве. Такови су нак манастири — који се налазе на земљишту, настаљеиом еминентно

народом румунским — манастири МесиЛ. Манастир Сепђурађ и Бездин , који стоје под администрацијом и јурисдикцијом црквеном српскога епископа Вршачкога, односно Темишвареком. Битна околност, да је православно становништво опћине Месића и Мунаре (у којега се хатару налази манастир Бездин) чисто румунско, онћине Сенђурђа и других опћина из околине нак у нреваги румунско, јесте ствар опће иозната, — јер то доказују нодаци званичнога државнога пописа. На два манастира, епоменута на првом месту, на основу чисто румунскога стаиовништва њихова земљишта, црква румунска не само да има оправдаио потраживање, него они треба баш да сачињавају неопходно саставни део гр. ист. ег/архије Карансебешке, која не имајући баш ни један манасгир не може да испуњава Филантронско -хришћанско посланство на свом земљишту, да себи одгаја монашко свештенство — из којега реда треба да се бирају и епархијски енископи, — те се налази у таковом принуђеном стању, да мора своје верне, који желе да се одаду на монашки живот, да шаље у манастире странога земљишта, односно да себи доводи монахе из страних места. Као што се из горе наведенога може констатовати, јерархијско оцепљење и подела територијална, контеплована 1864. г. од Вашега Беличанства на тако родитељски начин, остала је неиспуњена у погледу једнога знаменитога и важнога дела црквенога иметка т ј. манастира, те с тога, да би епохално и величанствено дело Вашега Величанства могло добити достојан својој нлеменитој сврси завршетак и санкцију, безусловно је потребно, да се на крају испуни та нразнина, т. ј. да се још административна подела манастира и црквенога иметка, који тамо припада, извршењу приведе. У иогледу те територијално поделе узели смо пут, који сте Ваше Величанство у наведеном Највишем отнису, односно у Највишем комитивном автографу милостиво означили, изјавивши да сте сва иитања у вези са организовањем румунске Митро-