Српски сион

Б р . 18.

„ СРДСЕМОМОН. *

<5>гр. 205.

полије изрично милостиво ресервовали својем наређењу. („А11е зопе! тИ (1ег КопзИ1шгип§ <1ег ^г. ог. готашзсћеп Ме1гороИе уегћиш!епеп Апде1едепћеИеп ћаћеп 8еЈпе к. к. Ароб1оНзсће МајезШ! аиз(1гискИсћ АПегћбсћз! Шгег ЕгПзсћеМип^ уоггићећаИеп §егић1). Кад се даклем усуђујемо да изиђемо пред Ваше Величанство са нашом најионизвијом молбом. нас побуђује на то не само изражена Највиша воља Вашега Величанства, него и уверење. да је — пошто за решење таковога јавноправнога питања, које стоји у вези са организовањем паше јерархије, није инвестован СФером надлежности ни један јавни ауторитет, — једино Ваше Величанство позвано да најмилостивије донесе такова наређења. Славни предак Вашега Величанства: цар и краљ Леоиолд I. беше онај, који је Највишом нривилегијалном дипломом инвестовао тада српскога иатријарха да може бити администратором и главом православпих цркви и манастира, који се овде налажаху; само Ваше Величанство, као наследник славнога претка и донатора, можете бити дакле једино позвани и у праву да најмилостивије учините наређење, односно да учииите да се нриведе у дело јавноправно регулисање, које истиче из поделе јерархије, као и територијална подела манастира, која је остала још у неподељеном стању и која спада у оквир тога регулисања. Таково је Највише наређење саглас-но и са садањим правним редом, када узмемо у обзир да су манастири и њихово имање строго црквене Фундације, у погледу којих је Највише наређење и иначе ресервовано Најсветлијој личности Вашега Величанства. Уз то, пошто се законодавство није постарало за Форум надлежан у спорним питањима, која могу да се појаве у иогледу јерархијске админиетрације и јурисдикције, — као што је и ово питање о припадању манастира, — у оскудици тога Форума румунска црква из домовине, у погледу манастира оштећена све до данаш н>ега дана, осећа се дирекно нозвата и принуђена животним својим интересом да се раци најмилостивијег санирања тога старога гравамена са хомагијалном љубављу

и непоколебљивим новерењем обрати најпонизније на свога Величанственога Господара, којем и иначе има своју ексистенпију да захвали. На основу овде пабројанога долазимо даклем у име грчко-ист. румунске Митрополије из домовине: грчко-ист. митроиолит румунски из Сибиња, као поглавица њезина, и потнисани епискони, нредставници епархије Арадске и Карансебешке, које нод ту цркву потпадају, услед одлуке и упутства, датога у том предмету од румунске конгресуалне делегације, да предамо Вашем Величанству нашу најпонизнију молбу, да у вези са често иаведеним Највишим автограФом од 1864. г. и у духу његову Ваше Величанство најмилостивије нареди извршење административне поделе грчко - источпих манастира јужних делова (бивших банатских) у држави међу две грчко-источне координоване јерархије поделе, која до данас није извршена, и инкорпорацију трију манастира, који се налазе на зем^ишту, настањеном румунским православним народом, наиме манастира Бездина, Сенђурђа и Месића заједно са дотационалним имањем њиховим, — митро • полији румунској, односно епархији Арадској и Карансебешкој, које потпадају под ту митрополију, даклем прелазак њихов нод јурисдикцију наше пркве, и да нареди најмилостивије да се манастирско имање административним путем преда горе спом. грчко-ист. румунским епископима. У име цркве и народа нашега, свагда вернога Највишем Престолу препоручујући ову најнонизнију молбу нашу очинској милости Вашега Величанства, нама у свако време указаној, оетајемо са најхомагијалнијом верношћу највернији поданици Вашега Величанства Јован Мецан, архиепископ и митрополит грчко-ист. румунски. Николај Попеа, еиископ грчко-ист. Карансебешки. Јосиф Голдиш, едископ грчко-ист. Арадски.