Српски сион

Стр . 206

.СРПСКИ оион».

В* 13

Назарени не дремају. (Свршетак.) Ја мислим да је вредно, да и многи други дознаду, како се ту држао брат Лукић, те свакако да не чиним индискрецију, када из његова дотичнога писма наводим ово: „Могу Вам саонћити да је за овај мах долазак Пешутов у моју парохију остао безуспјешан по назарене, једно стога, гато је наш српски народ овуда врло предан својој православвој вјери, а нешто и стога, што сам одмах у почетку енергично устао против назаренства, те на први дан Духова изнио у проповједи, на темељу Ваше историје, постанак назаренске јереси, и испричао. ко су били назаренски апостоли и ко је ту „вјеру" први донио међу нас. Да вам је било видјети, како су се збунили моји небоги парохијанци — којима је Пешут нродао св. Писмо и дијелио књижице, а уз то помало говорио и против цркве, поста, светковања, светаца и цоштовања икона — када су чули, које био Фрелих, Хежшеји, Бела, Калмар, Етеји, Ребрић! .... Да не ослаби први утисак, држао сам одмах сутрадан ванбогослужбену бесједу о аоласку цркве, на основу Ваше књижице: „Како је наш деда-Живан иставио назаренсгво", а поЈедине цитате дао да чата један од писменијих мојих сељака. Та је ванбогослужбена бесједа добро дјеловала, већ и стога, што су људи почели говорити, да им је он само зато рекао да не треба ићи у цркву, како не би сазнали, да у св. Писму са свим нешто друго пише, него оно што им је он говорио." Није ли дакле и ово непобитан доказ о томе, да нам те нове „књижевне" работе назаренске грозном прете опасношћу? Брат Лукић је додуше знао да угаси иламен. Питање је пак велико, шта-ли би се све могло таквом незгодом десити у другој којој парохији ! Та узмимо само то у озбиљно процењивање, да претежан број нашега евештенства на дан данашњи и не зна, шта је и каква је та вера назаренска, откуда води порекла свога, каква С У јој бар главнпја начела, зашто се она у нас тако лако и тако нагло шири, како би нам се против ње ваљало борити? Све су то од реда иигања, не знаш која од ког важнија. Т,1 у колико, ето, назарени —• још увек не дремају: ваља и нас да иробуди већ

једном ровење црва тога, што нам, може се олободно рећи, просто живот подгриза! Дај, кренимо се и ми на отпор и мегдан против те злосретне најезде да са нехаја и нехата и немара нашега не претрпи вреда вера света спасоносна. и да нас, са дремежљивости наше, не нрекору чак идућа поколења свеге Цркве ерпско-православне! Како би се пак најзгодније дало кренути против те сметењачке секте, ја сам, од своје стране многу коју рекао нарочито у расправи ми „Зашто се у нас назаренство шири и како би то могли спречити (специјално на стр. 146 —167). Како су међутим ту књигу и сами свештеници наши врло слабо набавили (у нас и боље књиге врло слабо пролазе), то сматрам сходним, да и овом приликом изнесем, бар оне своје тадашње предлоге, које сам ја прилагодио нашим приликама према обрасцима из борбе рускога Православља против штундизма, а који би ласно могли послужити темељем и згодним правцем нашој одбрани против најезде нововерске. Пре свега би седакле могли установити „ Зборови парохијскога свешшенсшва и , и то у сваком подручном протоирезвитерату по један такав збор — са задаћом, да се на тима зборовима дотично свештенство светује о свиколиким појавама на овоме иољу, израфујући уједно и згодне мере против секте, и подстрекавајући се међусобно на што истрајније и обилатије делање у томе погледу. Ти би се зборови састајалп, у седишту протоирезвитерову, дваред преко године (можда ночетком маја и почетком новембра), и на њима би подносили свештеници, по старешинству службовања, своје писмене заииснике и усмене извештаје, о томе: када и о чему су проповедади у цркви, и како сада стоји са развојем секте у парохији, Онима, који би из назаренства прелазили у св. Православље, слао би „Збор парохијскога свештенства" „Очинску Посланицу", (или г Духовну Посланицу"), у којој би им надлежни протопрезвитер, у име збора, саопћио радост са њихова повратка на пут истине, поздрављајући их очински у крилу једино спасавајуће Матере Цркве, и желећи им истрајности и мира до конца им живота мукотринога на земљи. иод окриљем светога Православља, дивне и миле вере њихових ирадедова. — Тачне и подробне извештаје о тим састанцима, са нарочитим истицањем успешнога