Српски сион

„СРИОКМ СИОЕ. 8

<!*к 223.

крслог Господа грешнвку: устани, који спаваш и васкрсни из мртвих! — 9.) Где ти је, смрти, жаока? Где ти је, паклу, победа? — 10.) Ускрс — празника празник. — 11.) Када ми као што ваља светкујемо Ускрс? — 12.) Ускрс је празник најсветлији, најрадоснији и најсвечанији; и т. д. — II. На апостол: 1.) 0 честом јављању ваекрсдог Господа својим ученицима. — 2.) Победа истине и добра у васкрслом И. Христу. — 3.) Значај васкрсења И. Христова по хришћанску веру. — 4.) Када нам је особито потребно, да је с нама васкрсли Хриетос? — 5.) Васкрсење Господа јесте слика нашег васкрсења. — 6.) Ускре је празник живота. — 7.) Важност васкреења Господа И. Христа. — 8. 0 каковим истинама вере даје нам васкрсење Христово непобитно сведочанство? и т д." 1 Текст: „И познаше Га, кад преломи лебац" (Лук. XXIV., 85). Исус Христос нас је уверио својим васкрсењем из мртвих, да ћемо и ми сви једном васкрснути. Он је живео после своје смрти, и ми ћемо такође живети. — Ученици, који су ишли у Емаус, познали су ваекрслог Господа, кад је лебац преломио. Тојеза њих био особити знак. С радошћу они ножурише се својој осталој браћи и испричаше им, да је Господ васкрсао, да су Га видели и познали кад је лебац преломио. — Осим учења Господова, какових још има знакова за сваког хришћанина, који га уверавају, да ће и он заиста васкронути? Тема: Шта нелрестано иодсеАа хришЛане на њихово васкрсење. 1.) Лебац, који једемо. а) Сваки комадић леба сећа нас, да је зрно, из ког је он спремљен, прво било у недрима земље, тамо почело трунути, затим изникло, сазрело и обрнуло се у вкусан лебац. Тако и тело наше неће остати увек под земљом; оно ће изнова васкрснути и појавити се у бољем, славном облику. б) Овде је тело подносило болести: а тамо? Овде оно трпи зиму и врућину: а с оне стране гроба? Овде га окружују опасности: а тамо? Овде оно носи у себи клицу трулежа: а у будућем животу? 2.) Наш сан и бу-ђење. а) Када настуни вече и зађе сунце, уморен 1 Све горе споменуте теме, у езмом делу, израђене су у нацртима више или мање потпуно. Овом приликом износимо само један такав нацрт.

и пословима изнурен човек тражи одмора у сну. Али кад осване јутро и огране сунце буди се тело с новом снагом и новим животом. Тако и кад наступи вече живота човекова, са заласком дана њихових, тело његово снушта се у гроб на одмор, Али једном опет ће оно устати. б) Јутром изгледа тело сасма друкчије, него што је у вече било.. Очи гледају бистрије, уши слушају пажљивије, језик постаје покретљивији, а сви удови тела живљи. Тако ће бити и с телом кад васкрсне из гроба. 3.) Наступање иролеЛа. а) У јесен дрво остаје голо — опадне му лишће, трава по луговима вене, цвеће по пољу и вртовима увија се и суши. Зими, ка да се сва природа покрива мртвачким покровом; све се одмара. Ну, тек што гране пролеће, одмах све као да оживи. Тако ће бити и с телом. После мртвог одмора, оно ће се изнова пробудити. б) Као што се радујемо пролећу, тако ваља да се радујемо и нашем васкрсењу. Али ми можемо као што ваља светковати пролеће васкрсења само тада, када буцемо жавели заиста животом хришћанским. 4.) Време жетве. а) Кад дође доба и усеви доспу, тада излази жетелац на њиву и с радошћу доноси плодове кући. Тако, кад се наврши време, доћи ће жетеоци — анђели и одвешће у рајске станове тела нраведничка. б) Али само тела праведника. Зли, неваљали људи добиће одвратна тела и њих ће узети други анђели. 5. Тробови наше браЛе. а) Посећујући гробове помрле браће наше, ми знамо, да се налазимо на Божјој њиви. Ту Је заиста Божје поље. Као што земљоделац сеје, а за тим до извесног времепа оставља свој уеев, док не израсте и сазре, тако чини и Бог. Он сеје своје поље и једном ће с њега сакупити плодове — наша поново васкрсла тела. б) Крст, што га видимо на сваком гробу, сведочи нам, да очекивање нашег васкрсења није узалудно. Спаситељ је учио о васкрсењу тела и за своје учење умро је на крсту. Закључак. Употребимо, још док времена имамо, на корист нашу та подсећања на наше васкрсење. Јер, како ко посеје у овом веку, тако ће жњети у будућем! Свештеник Радослав Груји&.